Jeste li čuli za belu mangulicu? Porodica Jevtić iz sela Riljac nadomak Trstenika uzgaja već punih trinaest godina mangulice i to bele. Domaćin Jovan Jevtić podelio je sa nama priču kako su ovi „beli krzneni prasići“ stigli do njegovog gazdinstva, po čemu se ove mangulice izdvajaju od ostalih vrsta mangulica, a za sam kraj, otkrio nam je i jednu novinu koja će uskoro stići u družinu Jevtićevih belih mangulica.
Kad ono bele
Kako je želja Jovanovog oca bila da nabave mangulice, Jevtići su 2012. godine kupili dva praseta i evo već punih trinaest godina belih mangulica imaju sve više i više.
„Kada je otac rekao da će kupiti mangulice, iskreno, ja sam se u tom momentu protivio jer nisam ni razumeo celu tu priču oko mangulica. Očekivao sam crne mangulice, e onda kada je otac doneo dva praseta, pogledao sam ih i rekao ,,Pa ovo je belo? ” (smeh). Do tada nisam ni znao da postoje bele mangulice.” , priseća se Jovan Jevtić.
Zdrava hrana i nezahtevne životinje
Ove bele mangulice su bez genetskih izmena. Vode se pod zdravu hranu, a imaju i dosta masti, pozitivnog holesterola. Najviše ih koriste za proizvodnju masti, ali i mesa koje je zdravo, a što se tiče potražnje i prodaje, Jevtići kažu sledeće:
„Imamo i stalne kupce, imamo i neke nove kupce, sve zavisi od godine. Pre dve godine, veliko interesovanje je bilo za bele mangulice, da smo sve prasiće prodali toliko da nismo imali u tov šta da ostavimo. Prosto tu nema pravila, jedne godine je navalica, pa onda zna da usledi i zatišje, ali prateći oglas i broj pregleda istog, primetili smo da se ljudi baš interesuju za ovu vrstu mangulice.”
I da, ono što uzgoj ove mangulice, pored zdravog mesa i dobre masti čini još više posebnom jeste i to što je jako malo zahtevna za održavanje.
„One nisu zahtevne, jedu sve što se može pokositi, ubrati… od jabuka, preko kukuruza, ječma, čak i nema potrebe za nekom prihranom poput koncentrata. Takođe, mogu reći da one 80% svog života provedu na otvorenom, ali u ograđenom prostoru. Na primer, dok su još mlade, slobodno se šetaju u našem ograđenom placu gde imamo zasađene višnje, nakon tog, kad malo prerastu, selimo ih u naš šljivik, da bi smo ih na kraju, pred prodaju, dovezli na naše imanje. S druge strane, prasad bele mangulice sporo napreduje, mali im je porast, te u prvoj godini dostignu tek do 70,80 kg.”
Prasići koji su obukli jagnjeće odelo
Kod nas, bele mangulice nisu toliko poznate kao one domaće – crne, šta više mnogi i ne znaju da bela mangulica i postoji, te se iznenade kada ih ugledaju ili čuju za njih. Porodica Jevtić je među retkima koja u ovom kraju, pa i šire, gaji ovu vrstu mangulica, a kako su po svom izgledu i odelu jako zanimljive dodaju da ovu prasad dečica nazivaju i „prasićima koja su obukla jagnjeće odelo“.
Mi smo se na imanju Jevtića uverili da su ove bele mangulice poprilično razigrane, a na pitanje da li su druželjubive ili plašljive i da li se domaćini vežu za neko prase toliko da ga ne mogu prodati, Jovan dodaje sledeće:
„Pitome su, ali ako osete slobodu, vrlo brzo se udalje od čoveka. A što se tiče vezivanja, ne želim da se vežem za njih.
Šarena prinova
Domaćin Jovan naglašava da će ostati veran belim mangulicama, te da druge vrste mangulica ne planira da uzgaja, ali nam za sam kraj i otkriva jednu zanimljivu novinu. Par sati pre naše posete, Jevtićeve mangulice posetio je i veterinar, te se očekuje i prinova među ovim prasićima sa jagnjećom odećom.
„Tokom jeseni, mi smo u naš ograđen šljivik zatvorili naše tri krmače. Kako su se na nekih dva kilometara od tog šljivika našle i divlje svinje, u januaru su me pozvali lovci, javili da je divlji vepar polomio ogradu i ušao među naše bele mangulice, tako da jedna od te tri magnulice očekuje i prinovu.”
Ko zna kakvo novo interesantno prase će se uskoro naći među bele mangulice i ko zna kakvo će se krzno izroditi iz divljeg i pitomog, do tada, jedno je sigurno, a to je da ovi prasići koji su „obukli jagnjeće odelo“ ne prestaju da privlače pažnju prolaznika i posetilaca.
Foto: Gazdinstvo Jevtić & OdVažni
