Srbi kao i brojni pravoslavni vernici širom Balkana, ali i sveta, večeras dočekuju pravoslavnu Novu godinu. Pre nego što po drugi put podignemo čaše u vis i nazdravimo još jednoj Novoj godini… Da li znamo kako je došlo do toga da proslavljamo srpsku Novu godinu i šta ona predstvalja za naš narod i ostale pravoslavce?
Dva dočeka u dve nedelje
Kako zvanično svi Novu godinu dočekujemo u noći između 31. decembra i 1. januara i u nov kalendar ulazimo zajedno sa 1. januarom, kod pravoslavnog stanovništva, tradicionalno se dočekuje još jedna Nova godina. Pravoslavna Nova godina, julijanska Nova godina ili kod nas poznatija kao srpska Nova godina, proslavlja se 13. na 14. januar po gregorijanskom kalendaru tj. 1. januara po starom, julijanskom kalendaru.
Uprkos svemu i za inat
Pravoslavna ili kod nas srpska Nova godina posebnu pažnju dobila je nakon Drugog svetskog rata, a njen značaj upravo je proistekao iz nazovimo borbe našeg naroda da sačuva pravoslavne praznike, koji su u ovo vreme stavljani u drugi plan ne bi li se ugasili kod pravoslavnih naroda. Kako bi se stalo na put pravoslavnoj Novoj godini i njenom značaju za pravoslavne vernike, išlo se i do toga da 13. januar bude dan kao i svaki drugi, šta više, tog dana radno vreme bi trajalo duže, a svi ugostiteljski objekti bili bi zatvoreni nakon 22h. Sve ovo nije moglo sprečiti Srbe da ovaj praznik obeleže, i u to vreme ovaj praznik proslave kod kuće.
Uvek raspoloženi za slavlje
Kako je tradicija na prvom mestu, a ne manjkaju ni raspoloženje i proslave jer se uvek nađe dobar razlog za slavlja, pa i repriziranje slavlja, vremenom je doček srpske Nove godine krenuo da „izlazi“ na trgove, ulice, u restorane i kafane. Pored Srbije, ista se proslavlja i u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Rusiji, Jermeniji, Moldaviji, Gruziji i drugim pravoslavnim držvama kao i među pravoslavcima iz mnogih drugih zemlja poput Japana, Škotske, Švajcarske i tako dalje.
Na prvom mestu praznovanje
Budući da je srpska Nova godina dobila na značaju tek posle dvadesetih godina prošlog veka, do tada, a i danas, pravoslavni vernici 14. januara proslavljaju Mali Božić. Budući da se ovaj praznik obeležava sedam dana nakon Božića, običaji su slični kao i za 7. januar, te se u nekim delovima Srbije lomi česnica, a badnjak od Badnjeg dana je u kući i ovog dana.
Izvor: Danas
Foto: Magazin OdVažni – odbrada
