Jeste li se ikada zapitali koliko su teški oblaci? Olujni, snežni ili pufnasti. Lepi ili zastrašujući na sam pogled. Odeveni munjama ili sunčevim zracima. Naizled deluju lako, a zapravo teže i više nego što biste mogli da zamislite.
Kako nastaju oblaci?
Nakon što se topao vazduh podigne u visinu, na određenoj visini se taj topao vazduh i hladi. Kako se topli zrak više hladi, tako vodena para prelazi u kapljice vode ili kristale leda i otuda imamo oblake. Oni su sastavljeni od molekula vode (H2O), a kapljice koje čine oblak iznose svega 0,02 milimetara u prečniku, ali kada se sve spoje stvaraju ogromne oblake koji naravno kao takvi moraju imati i određenu težinu. A koliko iznosi ta težina?
Jedan oblak = 200000 afričkih slonova?
U američom Nacionalnom centru za atmosferska istraživanja naučnici su računali težininu prosečnog kumulusa. Na osnovu njegovog oblika, u ovom slučaju kocke i na osnovu prečnika koji iznosi oko kilometar, došli su do rešenja da je zapremina istog oko milijardu kubnih metara i kada se to pomnoži sa gustinom, dolazi se do brojke od 500000kg. Tu težinu bismo mogli da prevedemo, u na primer 100 većih afričkih slonova, pa zamislite da vam 100 slonova stoji negde nad glavom. Takođe, najteži oblaci su crni olujni oblaci koji nose i najviše padavina, i da to opet pretvorimo u slonove, pa slonova bi bilo oko 200000, ali nakon svega toga sledi i pitanje…
A kako nam onda oblaci ne padnu na glavu?
Oblaci zauzimaju veliki prostor tako da navedena težina nije skoncentrisana samo u jednoj tački. Ono što zasigurno opravdava to da se neće „sručiti“ na nas, pored toga što kiša svakako hoće, je to da oblaci verovali ili ne, imaju manju gustinu od suvog vazduha, te im to dozvoljava da plutaju visko iznad naših glava.
Sledeći put kada budete gledali u oblake, i prebrojavali koliko u njima ima slonova, ako dođete do neke odgromne brojke, ne bežite, sigurno vam neće pasti na glavu.
Bonus za kraj: Nekoliko zanimljivosti o oblacima
Da li ste znali da…
-Na našoj planeti, najviši oblaci su noćni? Oni se nalaze na nadmorskoj visini do 85 kilometara, dok svemir počinje na visini od 100 kilometara.
-Oblak živi od 15 do 25 minuta? Kada je nivo vlažnosti veoma nizak, oblak neće postojati dugo.
-Oblaka ima i na drugim nebeskim telima: Veneri, Jupiteru, Saturnu, a na polovima Saturna sateliti su zabeležili oblake pravilnog heksagonalonog oblika i još se ne zna o čemu je tačno reč?
Izvori: zanimljivostidana.com, meteorologiaenred.com, https://100-facts.com/bs/14-zanimljivih-cinjenica-o-oblacima-2/
Foto: Naslovna fotografija – OdVažni
