Ako se ovih dana nađete u pojedinim selima Centralne Srbije, a možda i šire, nemojte se začuditi ako sretnete maskirane mališane sa korpicama u rukama. U toku je Bela nedelja i njeni običaji.
Od kraja do kraja
Bela nedelja predstavlja poslednju sedmicu pred Vaskršnji post i završava se Belim pokladama. Kako su za ovu nedelju vezani brojni običaji i verovanja, koji se istina, poprilično razlikuju od kraja do kraja, mi smo rešili da se vežemo za jedan zanimljiv običaj, koji se pre svega sačuvao u selima Šumadijskog i Rasinskog okruga, a čuvari ovog običaja su oni najmlađi – dečica.
Od kuće do kuće
Tokom cele ove Bele nedelje, dečica imaju tu slobodu da se preruše, najčešće u deke, bake, ponekad i mladence… Tako odeveni, jedva prepoznatljivi, mališani naprave malu družinu, zašarene seoske sokake i krenu u avanturu od kuće do kuće ne bi li posetili i nasmejali domaćine i od njih dobili pokoji poklon. Nakon što domaćini čuju mališane koji ih pred kapijom dozivaju najčešće sa ,,Gazda!” , ,,Gazdarice! ”, domaćin odlazi do mališana i simbolično ih daruje nekom sitnicom. Ranije se ovaj običaj obeležavao kroz skromnost i zabavu, te su deca domaćinima recitovala pesmice, pevala, svirala, igrala možda i koju komediju odigrala, te bi ih za takav nastup domaćini častili onim što bi im se u tom momentu našlo za trpezom, a najčešće su deca na poklon dobijala: pokoje jaje, slatkiš, bombonu, orah, jabuku. Ovaj običaj od kraja do kraja nosi zanimljiva imena, a danas se malo i promenio, te često mališani, možda ne znajući sve čari ovog običaja, samo protrče kroz ulicu, a sve one slakiše danas je zamenio novac.
Iz godine u godinu
Takođe, ranije ovu nedelju nisu samo deca krasila. Na sceni seoskih ulica bili su i momci i devojke koji su sa nešto više iskustva znali da naprave pravi koncert ili predstavu na drumu. U zanimljivim odevnim kombinacijama, sa instrumentima u rukama, dobri pevači, pa i vešti glumci, mladi su znali da stvore dobru atmosferu, nasmeju publiku i ulepšaju joj dan. Vremenom se ta omladina povukla, vremenom je i odrasla, možda i otišla sa sela u daleke gradove gde ovih običaja nema, pa su nam danas ostala naša dečica koja kroz priču prenose ovakve doživljaje i čuvaju ove dane, dok i ona ne uđu u svet odraslih i dok im ovaj običaj ne postane samo neka lepa dečija uspomena.
Kroz osmeh mališana
I možda su neki detalji ovog običaja otišli u zaborav i dosta njih nije odolelo zubu vremena, jedno je ipak ostalo isto. Ovaj običaj, tako veseo i zanimljiv i dan danas predstavlja dečiju radost i čuva onog malo znatiželjka koji čuči u svakom detetu i ne dozvoljava mu da odjednom odraste.
Foto: Unsplash
