I dok se sa jedne strane kalemarstvom ljudi sve manje i manje bave, dok su ulaganja u ovaj posao sve veća i veća i gde polako profesija kalemar odlazi u zaborav, jedan mali, ali vredan broj momaka rešio je ovome da stane na put i da tradiciju ne ostavi samo kao uspomenu. Među tim momci su i Vukan i Uroš, mladi i odvažni kalemari koji ovaj posao rade iz ljubavi i poštovanja prema tradiciji i vinovoj lozi.
Prva kalemarska jutra
Vukan Brođanac i Uroš Obradović su srednjoškolci, odlični učenici i dečaci cenjeni ne samo među svojim vršnjacima već su po svom radu i vaspitanju dobro poznati u svom kraju. Od malih nogu se bave poljoprivredom, a starijim kalemarima u procesu kalemljenja priključili su se još sa trinaest, četrnaest godina i od tada, pa do danas samo su napredovali u ovom zanatu.
Na pitanje odakle im ideja da se pridruže starijim kolegama – kalemarima, Uroš kaže da je to tradicija, da su njegovi preci bili kalemari od kojih je i on učio ovaj posao. Vukan ističe da su mu se i deda i otac bavili kalemartsvom, od njih je „krao“ zanat, primetio je da mu dobro ide, pa je imao i dobar razlog da se upusti u kalemljenje.
Iako su u godinama kada su kod mladih izlasci i druženja na prvom mestu, njima ne pada nimalo teško da pored kalemarskog posla i buđenje u četiri ujutru nađu vreme i za druženje i za privatne obaveze.
,,Nije mi teško. Zašto bi mi bilo teško? ”, sa osmehom na licu i pun vedrine odgovara Vukan jer se umor kod njega ne dovodi u pitanje. Uroš dodaje da na taj način opravdavaju rad svoje porodice i da za sve uvek ima vremena ako se ono lepo rasporedi, tako da njima ne fali ni druženja, ni odmora, nađu vreme i za učenje, a bogami i da se bave drugim poljoprivrednim delatnostima.
Volja, mladost i pozitivnost
Kako se ni jedan posao ne može uspešno odraditi ako se nema volje, tako je i sa kalemljenjem: ,,Ništa ne može bez volje.”, kratko i jasno govore momci.
Nama je ovaj posao u krvi i mi volimo da kalemimo.
Kako se ovim zanatom bave kalemari koji imaju dugogodišnje iskustvo, mlađe generacije se od ovog posla sklanjaju i retki su oni koji bi se upustili u ovaj zanat kao što se na to osmelili Vukan i Uroš. Oni ističu da nema puno mladića njihovih godina koji se bave kalemarstvom, te da njih dvojica kaleme sami, dok su ostali momci po drugim kalemarskim grupama.
Ovi mladići su se odlučili za mašinsko kalemljenje, ali ne kriju da znaju ili da se polako usavršavaju i ručno da kaleme. Na pitanje šta je opasnije i teže – ručno ili mašinsko kalemljenje oni objašnjavaju: ,,Teže je ručno i to dosta teže, a opasno je i jedno i drugo ako niste oprezni. Kod ručnog znaju da bole ruke, a kod mašinskog trpe noge. ”
Kako su ih prihavtile starije kolega i kako se oni uklapaju u grupe koje imaju iskusne kalemare, i Vukan i Uroš imaju samo reči hvale: ,,Super. Od starijih kolega ima šta i da se nauči, da se čuje nešto novo. Konsultujemo se sa njima ako nam je nešto nejasno. ”
Junaštvo je u vrednom radu i skromnosti
I dok bi neko džeparac potrošio na provod, Vukanu i Urošu ostane i za provod, ali njihove ideje i planovi imaju daleko veću vrednost od par izlazaka. Kažu da se prva para od kalemljenja najslađe troši, pa tako, ovaj nazovi džeparac ne potroše već ulažu u sledeće: ,,Ja ulažem u radionicu. Želim da postanem dobar majstor. Kupujem mašine i slično”, otkriva nam Vukan, dok Uroš ima za cilj da novac uloži u poljoprivredu, a malo nekada počasti i sebe. On nakon ovog razgovora i završavanja poslednjeg snopa loze, već ima plan i žuri da odradi setvu.
Saveti od mladih domaćina
Svim momcima kojima kalemljenje deluje zanimljivo, a dvoume se da li da se upuste u ovaj zanat ili ne, ovi momci daju sledeći savet:
,,Pa ako ništa drugo, makar nek pokušaju. ”, precizno odgovara nasmejani Vukan, a Uroš savetuje sledeće: ,,Niko se nije naučen rodio, tako da dok ne probaju neće znati da li su za ovaj posao ili nisu”, i dodaje da ako se ispostavi da je ovaj posao baš za vas, uvek možete imati i dobru zaradu.
Za sam kraj, na pitanje planiraju li da se bave ovim poslom i u budućnosti, konkretniji, ozbiljniji i pravi domaćinski odgovor na ovo pitanje nismo mogli da dobijemo od ovog koji sledi, a to je: ,,Obavezno! Sve dok budemo živi i zdravi.”
FOTO: Magazin OdVažni
