Ta zelena pluća naše planete, nisu samo zeleni džinovi-drveće već je jedan svet sa još hiljade i hiljade života, stanište mnogim biljkama, životinjama, gljivama, pa neretko i nama, ljudima. Zato, ovaj tekst, u vrelim letnjim danima kad je vreme da malo misli rashladimo nekom važnom temom, posvećujemo našim zajedničkim plućima – ŠUMAMA.
Stanište, sklonište, pluća sveta i još svašta nešto
Šuma ima bezbroj funkcija i svaka uloga data joj je s nekim razlogom. Ono najvažnije, ona je dom mnogim živim bićima. Tu je da unapredi životnu sredinu postojanjem šumskih ekosistema i očuva biodiverzitet. Šume su te koje prečišćavaju zagađen vazduh, ublažavaju štetno dejstvo efekta staklene bašte, pročišćuju vode, ujedno i štite od istih kad te iste krenu da napuštaju korito, sprečavaju eroziju, štite od buke… Pored svih zaštita i očuvanja koje pružaju, one imaju i estetsku funkciju, gde i kroz rekreaciju i sport uživamo u njima, a omogućavaju i razvoj ekoturizma, lovnog turizma…
Na sve gore navedeno kada dodamo i to da su šume od značaja za zdravlje ljudi, od važnosti za obrazovanje, te za privredu… Uz to i da su kulturno-istorijskog značaja te čuvaju mnoge priče za koje možda i ne znamo i čuvaju mnoge retke vrste koje su možda samo tu, u toj nekoj šumi i nigde više na svetu, pa onda bi trebalo zaista da se zabrinemo kada se zapitamo šta ako se šume ugroze i njihova se površina smanji.
Mislimo da je ovo sve nabrojano sasvim dovoljno za jedan uvod koji će nas malo trgnuti, možda malo kasno, ali ne i prekasno da neke stvari promenimo ili ako ništa drugo popravimo.
Šuma kao dom
Poslednjih mesec dana svedoci smo brojnih požara koji su zahvatili neke od naših prirodnih zelenih oblakodera. Planina Stolovi, te jedan od najvećih zelenih bisera Vojvodine, Deliblatska peščara, samo su neke od lokacija koje su mnoge svoje stanovnike izgubile u požarima.
Daleko do toga da je izgorelo samo drveće. Da, kad pomislimo da šume, obično nam se stvori slika ogromnog broja drveća: lipe, smrče, jele, hrasta, bora… međutim, šuma je još svašta nešto pored zelenih krošnji. U toj krošnji, na grani, svilo se jedno gnezdo iz kog još nisu poleteli mladunci, mali kljunići. Pod tom krošnjom nalaze se i pečurke, ispod lišća šuškaju insekti, u stablu se skućila veverica koja čeka da je razigrani zeka i fazan pozovu na igru. Medved i vuk su negde dublje u šumi i čuvaju neke biljke koje postoje samo tu i nigde drugde kako ne bi postale samo jedna sličica u udžbenicima za geografiju i biologiju i otišle u istoriju. Tu su i druga živa bića koja još nismo upoznali niti otkrili jer šuma svašta krija od čoveka, a izgleda i da za to ima često i puno pravo.
Šuma ima svoja pravila – Poštujmo ih
Neretko je čovek taj koji je izazvao požar iz nemarnosti, greškom, nepromišljeno, nenamerno, a nekad možda i namerno. Zato, pre nego što uđemo u šumu ili odemo do neke livade, bilo gde u prirodu dalje od vode, po ovom suvom i toplom vremenu, važno je da ispred sebe stavimo jednu odgovornost, a to je da poštujemo okruženje oko nas. Znajte da jedan opušak koji ste tek tako bacili, može da uništi hektare i hektare prirode. Nepravilno roštiljanje u prirodi, pogotovo na mestima gde to nije dozvoljeno i još na ovako visokim temperaturama može biti jedan mali plamen koji će progutati veliki broj stabala, ostalih biljaka kao i životinja. Sve druge radnje koje podrazumevaju loženje, paljenje rastinja i sve što stvara mali dim može izazvati ogromene požare, zato se ne igraj sa vatrom, ne izazivaj istu, pogotovo ne u letnjem periodu i ne ugrožavaju ni prirodu, ni sebe ni svet oko sebe. Za tebe će to možda biti samo pokoje stablo i grm, za nekog su to stablo i grm čitav dom.
Ako uočiš požar ili primetiš da si možda isti izazvao pozovi odmah vatrogasno-spasilačku službu, upozori okolinu i ne junači se da možeš sam ugasiti veliki plamen. Čuvajući sebe, čuvamo i okolinu oko sebe i obratno, zato poštujmo naša zelena pluća, racionalno ih koristmo i negujemo jer ona su nam uvek bila sigurno sklonište.
Foto: Naslovna fotografija preuzeta sa Unsplash
