Danas se obeležava Međunarodni dan maternjeg jezika i dok se sa jedne strane šarenolikost maternjih jezika čini kao barijera za komunikaciju i druženje, mi ćemo danas ovu šarenolikost predstaviti kao autentičnost, nematerijalno bogatstvo, kulturu, pa i tradiciju.
Zašto se Međunarodni dan maternjeg jezika obeležava baš danas?
U znak sećanja na studente koji su protestvovali jer njihov maternji jezik nije proglašen zvaničnim i koji su iz istog razloga ubijeni u Daki 21. februara 1952. godine, ovaj dan u godini između ostalog se poklanja i Međunarodnom danu maternjeg jezika.
Iako se u svetu govori oko 6000 jezika, sve češće i češće pojedini jezici izumiru, a drugi se pak sklanjaju pojedinim poznatijim jezicima, te svoje reči stavlju u senku brojnih tuđica. Na primer, London se može nazvati višejezičnim gradom, kao i čitava Evropa, budući da se u ovom gradu koristi više od 300 jezika. Ni Rusija ne ostaje previše iz Londona, te se na njenoj teritoriji, u zavisnosti od određenih kriterijuma, govori i do 200 jezika.
U Srbiji, pored srpskog jezika, u upotrebi je još dvanaest jezika nacionalnih manjina, stoga ovaj današnji dan poklanja značaj i tome.
Sve lepote maternjeg jezika
- Takav kakav je, maternji jezik je jedini jezik koji najbolje razumemo – razumemo ga iz duše. On prati naše emocije i identifikuje nas.
- Maternji jezik je prvi jezik koji savladamo i prve reči izgovorimo na maternjem jeziku. Na istom nam se pričaju prve bajke, na istom pevamo najlepše pesme čije reči osećamo negde unutra. Na istom razmišljamo, maštamo, sanjamo i uz isti se smejemo, nazdravljamo i brišemo suze.
- Zna da trpi, zna svaku reč odvažno da nosi i da se daleko čuje.
- Zna da prašta kad mu neko slovo „ukrademo“ ili neku reč pridodamo.
- Kroz isti stvaramo najfinije pesme, pišemo najmoćnije romane i najosećajnija pisma.
- Svaka teška reč na maternjem jeziku jako zaboli. Skupo naplaćuje rentu grubih reči i širom otvara vrata lepim rečima.
- Na njemu se uči, o njemu se uči i kroz njega se uči.
- Zahvljujući njemu postajemo bolji govornici. Kroz njegove reči živimo i rastemo, a i broj njegovih reči raste zajedno sa nama.
- Maternji jezik ima reči koje nemaju prevod, već samo on za iste ima definiciju.
- Na maternjem jeziku se slađe šapuće, upečatljivije drži govor, strožije kritikuje, pa čak i ponekad opsuje.
- Njega čitamo iz očiju i odaje nas iz pogleda i ponašanja.
- I to je maternji jezik, i takav je i naš srpski jezik koji je satkan od nama najpitomijih reči koje imaju zvuk, imaju duh i imaju moć da opstanu kroz vekove.
Izvori: https://novinarska-skola.org.rs, N1
Foto: OdVažni
