Sutra se obeležava Međunarodni dan reka, pa eto prostora za podsetnik koji ukazuje da briga o rekama ne treba da traje samo tokom tog 14. marta i tokom tih 24h već tokom cele godine. Koja je naša dužnost i šta dugujemo kapljicama bez kojih svet ne može?
Reke – blago Zemlje
Sa ciljem podizanja svesti o važnosti reka i zaštiti vodotokova, svakog 14. marta se obeležava Međunarodni dan reka. Planeta Zemlja je obavijena rečnom mrežom, samo je pitanje kako ljudi održavaju vodotokove i neguju reke koje su pre svega izvor pitke vode bez koje ne možemo ni mi ljudi, niti životinjski i biljni svet. Takođe, reke su staništa brojim životinjama, dom mnogim biljkama. Vode istih služe za navodnjavanje u poljoprivredi, te bez njih ne bi bilo ni hrane. One su prirodne granice, mnoga naselja su nastala upravo pored reka, a reke prolaze i kroz dobar deo gradova i tako pripomažu transportu, ali i razvoju turizma. Mnogi sportovi i aktivnosti upravo se odvijaju na rekama. I opet, reke su te koje nas i dele i povezuju i koje nam ponekad pružaju i više nego što zaslužimo…
A kako im mi vraćamo?
Jesmo li se nakada zahvalili rekama? Imalo li dovoljno razvijenu svest o značaju svake čiste i isparvne kapljice vode? Decenijama unazad reke trpe našu neobazrivost i nemarnost prema njima. Kako se svet razvijao, tako su i potrebe čoveka bivale sve veće. Sa razvojem industrije i sa širenjem gradova, stanovništvo planete zahtevalo je neke nove potrebe toliko da smo zaboravili na ono što nas najviše održava i u senku stavili upravo brigu o rekama.
Industrijski otpad, nepravilno upravljanje otpadnim vodama i njihovo ispuštanje direktno u vodotokove bez adekvatnog prečišćavanja, a da ne pričamo o komunalnom otpadu i svim onim plastičnim ambalažama koje „krase“ naše reke. Sve ovo i još štošta nešto predstavlja veliki problem i pretnju po reke, ali i celu planetu.
Šta ako se reke naljute?
Poslednjih godina, sve češće i češće, susrećemo se sa brojim bujičnim poplavama, dolazimo u situaciju da nam bakteriološki čiste i ispravne vode fali, da nam rečni svet nestaje… Pitamo se zašto? Zašto je reka promenila smer i poplavila naselje kada smo je „lepo darivali“ i kada je bila dovoljno „bogata“ flašama koje su zastale negde nizvodno?
Šta je potrebno uraditi da nam reke oproste?
Iako se na klimu ne može u potpunosti uticati, postoji milion drugih stvari koje su u rukama čoveka i ako se pridržavamo određenih pravila, koja nisu toliko zahtevna, moći ćemo da sačuvamo reke, a zajedno sa njima i životnu sredinu oko nas. A šta je to do nas?
- Do nas je da malo promenimo svest i da kroz edukaciji i brojne akcije čišćenja reka, utičemo na svest ljudi oko nas kako bi isti ti ljudi shvatili značaj čiste vode i čistih reka.
- Da vodu shvatimo kao najvažniji resurs koji može da nam zafali ako ga ne koristimo kako dolikuje.
- Da našu decu naučimo da čuvaju svet oko nas jer pogled na prirodu dolazi od kućnog vaspitanja.
- I vreme je da konačno ne šaljemo otpad u reku jer ako ga je reka odnela iz našeg mesta, ne znači da je nestao.
- Vreme je da poradimo na nekim novim tehnologija, da uvedemo neka nova pravila i damo neka prava rešenja jer ako sada nije kasno, onda, kada je?
Imajmo u vidu, da nam reke svakog dana nesebično pružaju deo sebe, da je priroda veran sluga i darežljiv prijatelj, ali isto tako, ona zna da pamti, te zna da postane i zao gospodar.
Foto: OdVažni
