I dok smo obilazili naše vinske puteve, na kratko smo skrenuli sa rute jer smo želeli, dok još kalendarski traje leto, da čujemo kakvu vinsku paletu Tunis ima. Ovog puta zvanično afrički kontinent, ali sa dobrim uticajem Evrope i evropske vinske vizije, bar kada je reč po nekim sortama grožđa. Ne, nismo sami istraživali već smo želeli da od lokalaca saznamo bar delić priče o sortama grožđa i tunižanskom vinu. U tome nam je pomogao naš stari poznanik Adem Brichni (Adam Brišni), mladi Tunižanin koji se našao u ulozi pravog vinskog vodiča i kroz razgovor nam preneo nešto vinske priče, a mi istu prenosimo vama.
Adam nam je delovao kao odličan sagovornik budući da niko svoju državu i teroare ne poznaje kao neko ko živi u njoj. Tradiciju i kulturu svoje zemlje najbolje zna da predstavi, a nas je interesovala vinska kultura koja njemu nije bila nepoznata budući da Adam u sezoni, godinama unazad radi u ugostiteljstvu kao konobar i to u najpoznatijim letovalištima Tunisa, te odlično zna koja vina turisti najviše traže i kojim ukusima se najčešće vraćaju. Ali pre nego što zađemo u restorane i dohvatim se boce, da vidumo u kojim se to oblastima grožđe uzgaja.
,,Grožđe se gaji najviše u severnim i severoistočnim delovima naše države, u delovima sa mediteranskom klimom gde su povoljne padavine i umerene temperature. To su oblasti oko Cap Bon poluostrva (Nabeul i Korba). Tu je plodno zemljište i povoljni morski uticaj.”, ističe naš sagovornik.
Inače, Cap Bon je najbliža tačka samoj Siciliji i predstavlja plodni otok na severoistoku Tunisa. U antici je bio poznat i kao rt Merkura.
,,Takođe, vinogradi se gaje i u oblasti oko grada Tunis, potom u brdovitim predelima na krajnjem severu: Bizerte i Tabarka, a uz sistem navodnjavanja uzgajaju se i specifične sorte u delovima Keruanske provincije.”, dodaje Adam.
U Tunisu se autohtone sorte grožđa uglavnom koriste za lokalnu potrošnju, za jelo i u tradicionalne svrhe.
,,Tunis je većinski muslimanska zemlja, a islam zabranjuje konzumiranje alkohola. Zbog toga mnogi Tunižani vino ne piju iz verskih razloga. Najznačajnija bela sorta je muškat aleksandrijski, od kog se pravi čuveno vino Muscat de Kelibia. Sorta se gaji na poluostrvu Cap Bon i sa statusom je zaštićenog porekla. Dominantne su i Carignan (karinjan), cinsault, ( senso), grenache (grenaš)… od njih se prave roze vina, po kojima je Tunis prepoznatljiv. Najpoznatija roze vina prave se u područjima oko Cap Bona i oko Mornaga. ”
Prema rečima sagovornika, situacija u urbanim sredinama i u turističkim zonama poput Hamameta, Susa, Monastira, Đerbe ili Kartagane je nešto drugačija i turisti vole da probaju lokalna vina.
,,Turisti najčešće naručuju suva crvena vina puna arome, jedno takvo je nazvano po drevnom kartaginskom agronomu. ”, objašnjava sagovornik, a na pitanje koja su bela vina tražena i koje vino je njegov favorit i uz šta se najbolje uparuje, otkriva sledeće:
,,Pored navedenog, Magnifique Blanc, koje je ujedno i moje omiljeno vino, smatra se jednim od najprestižnijih belih vina u Tunisu. Dolazi iz oblasti Sidi Salem – Mornag, u podnožju poluostrva Cap Bon. Pravi se od pažljivo biranih sorti grožđa, najčešće u kombinaciji šardonea i lokalno izuzetno cenjenog Muscat de Kélibia – muškata. Savršeno ide uz specijalitete od ribe i morske plodove, te je ova kombinacija za svaku preporuku! ”.
I dok smo kod Tunisa, nije na odmet, a da ne spomenemu neka njihova glavna alkoholna pića pored samog vina. Nešto što bi kod nas bila šljivovica ili lozovača kod Tunižana je to boukha (buha) iliti najpoznatija žestitna kod ovog Naroda, tačnije rakija od smokve. Nakon rakije tu je i liker od urme budući da se urme redovno koriste u ovoj državi. Taj tradicionalni liker naziva se thibarine (tibarin).
Za kraj ove tunižanske vinske priče, naš sagovornik kaže Sahha!, dok mi isto prevodimo i isto uzvraćamo – Živeli!
Foto: Naslovna fotografija preuzeta sa Unsplash-a
Vinske rute/Priče među čokotima
Srodni tekstovi – kroz priču upoznaj i sorte grožđa drugih zemalja:
