Mesto gde se arome nižu, zemlja gde slave Boga vina, podneblje darivano vinovom lozom i maslinama. More, Sunce, hrana mediterana i naravno uz sve to, čaša vina. Pričom vas vodimo u Grčku, državu bogate kulture, tradicije i dobrog vina. Ovo su grčke sorte grožđa koje krase Helas.
Zrnce mita pre svih grozdova
Grčka je oduvek bila povezana sa vinom, pićem grčkih bogova. Jedan od mitova kaže da su Zevs i Semela imali sina Dionisa (poznatijeg kao Boga vina, između ostalog). Kako bi sačuvale dečaka Dionisa od Zevsove žene, Here, nimfe su ga krile u dubokoj pećini na brdu koje nosi ime Nisa, a ulaz u tu pećini bio je zarastao vinovom lozom. To je bio prvi susret Dionisa sa vinovom lozom, on ju je probao, a onda je vremenom pio vino. Kako je naučio i da vino pravi, Dionis je sa sobom poneo vinovu lozu i dalje učio stanovništvo o vinarstvu, vinogradarstvu i veličao vino.
Mimo mitova i legendi, grčka istorija o vinu sezali bi i preko 6500 godina unazad i to tragove vodi sa ostrva Krit. Naime, svaki prostor Grčke, te mnoga ostrava iste, imaju neku svoju sortu grožđa po kojoj su prepoznatljiva. Kao i kod nas, i tu vino nije samo piće, užitak i posao već deo religijskih obreda – deo pričešća. I sa tako dugom istorijom, ova primorska država kolevka je mnogih autohtonih sorti grožđa, ponajviše stonih, ali i vinskih koje daju pravu notu po kojoj se na vinskoj mapi kartira ova drevna zemlja, te nudi vina sa karakterom i pravu liniju autentičnih vina.
Bilo da su stone ili vinske, te sa kojeg ostrave ili dela Grčke dolaze, najjednostavnije je da sorte grožđa ove države predstavimo tako što ćemo ih podeliti na bele i crne sorte grožđa:
Osveženje leta i bele sorte grožđa
Jedno od napoznatijih ostrva sveta, grčko ostrvo Santorini, darivalo je sortu pod imenom Assyrtiko (Asirtiko), jednu od najpoznatijih belih sorti grožđa Grčke. Iako sa Santorinija, ova sorta proširila se dalje po Grčkoj, mada tako autohtona i autentična, na svetskoj vinskoj karti nije napravila veliku popularnost kao u samoj svojoj prestonici. Ova sorta navikla se na vulkanski pepeo te joj zemljište u Santoriniju i te kako odgovara jer se sadi u sušnom zemljištu. Vina od ove sorte su visoke kiselosti sa aromama citrusa.
Sledeća bela vinska sorta, kojoj je pretilo izumiranje, a koja je zahvaljujući nekim vinarima i vinogradarima uspela da opstane je sorta Malagousia (Malaguzja). Tačnije, ponovo ju je, u Nafpaktiji, pronašao profesor enologije Logotetis te je dalje predstavio. Ova bela vinska sorta daje jedno elegantno vino, čije note vuku na cveće, začinsko bilje i breskvu.
Debina je još jedna autohtona vinska sorta belog grožđa koja je karakteristična za region Epir. Gaje je u selu Zitsa u navedenom region, a vinogradi ove sorte neguju se na velikim nadmorskim visinama jer joj nešto hladnija klima i godi. Sve ovo ide u sklad sa vinom koje ova sorta daje, a ono je: sveže, uz upečatljive voćne arome ponajviše aromu zelene jabuke, visoke je kiselosti. Debina je poznata po tome jer daje i dobar penušavac pored klasičnih suvih belih vina.
Iz Epira idemo na ostrvo Samos koje krije Beli Muskat, kako mu i ime otkriva, em je beo, em aromatičan, te daje muskatno vino koje je slatko i poluslatko, a ima arome meda, pa i cvetne arome, bar tako kažu oni koji su ga probali.
Sa Samosa se selimo do Peloponeza i regije Mantinia odakle dolazi bela vinska sorta grožđa pod imenom Moschofilero. Tako se od ove sorte pravi vino sa svežinom, intezivnih mirisa.
I taman kao najava pred crne sorte, tu je još jedna autohtona sorta belog grožđa, ali sa belom i blago ružičastom pokožicom. Tako šarenkastih grozdova koji daju kvalitetno belo vino sa notama limuna. Svoje mesto pod Suncem ova sorta je našla u regionu Peloponeza i jedna je od značajnijih sorti koje daju lep prinos.
Rubini Grčke – Crne sorte
Da krenemo od jedne od najstarije i drevne vinske sorte kojoj je još Aristotel poklonio reč, ali i mnogi drugi pisci antičke Grčke. Sorta pod imenom Limnio (Limnjo) dolazi sa ostrva Limnosa, a svoje lastare vije i na Halkidikiju i dalje duže severnog dela Grčke. Ova sorta „poklanja“ svetlocrveno vino.
Kako je poznata i kao ,,Kralj severa”, sorta Xinomarvo (Ksinomavro) je poznato crno vinsko grožđe koje se sadi na visoravni Nausa. Srednjih plavičastoljubičastih zrna i nešto krupnijih grozdova, ova sorta daje crna vina čvrstih tanina, vina koja dugo odležavaju i imaju zanimljivu aromu.
U regiji Nemea dominira najrasprostranjenija crna sorta pod imenom Agiorgitiko (Ajioritiko). Svoje bobice, Agiorgitiko pretače u baršunasta vina koja su bogata aromama crvenog cveća.
I za sam kraj, prostor dajemo jednoj sorti koja daje oštro i tamno vino. U pitanju je Mavrodaphni (Mavrodafni) iliti u prevodu ,,crni lovor”. Ova sorta svoje čokote čuva u severnom delu Peloponeza i prepoznatljiva je po tome stvara slatko i gotovo neprozirno vino, jako vino koje krase arome: šljive, karamele, čokolade, kafe…
Izvori: aktea.rs, artnit.net
Foto: Naslovna fotografija preuzeta sa Unsplash
