Okalemljavanje bi u pojednostavljenom prevodu značilo stvaranje novog života, nove biljke, novog vinograda. Reč kojom se omogućava rod i kvalitetan i pitom plod. Kako je kalemarska sezona u kalemarstvu vinove loze/loznih kalemova u toku, ovog puta prostor dajemo pelceru – pitomoj maloj grančici koja pušta prve listiće.
Spoj divljeg i pitomog
Kako je već bilo reči u jednom od prethodnih tekstova o kalemarstvu, da biste dali život loznom kalemu, potrebno je da spojite divlje i pitomo. Spajate divlju podlogu – to je ona duga grančica koja može biti raznolika po svojoj debljini i osobinama, tipa podloga pod imenom: SO4, SK54, kober 5bb, Gm 13-45-5, klon R3 i slično shodno sorti koja će se stvoriti kasnije.
S druge strane, ka vrhu, na podlogu se vezuje(kalemi) pelcer, mali delić već prošlogodišnjeg uzrelog lastara koji u sebi krije sortu. Ako vam kažemo da na svetu ima oko 10000 vrsta grožđa, a da na našem podneblju preovladava, pa ako ništa drugo, bar 50 sorti što vinskih što stonih koje se redovno kaleme, onda možete zamisliti koliko jedan mali pelcer, od svega par centimetra, igra važnu ulogu.
Nov listić
Zdrav pelcer u sebi krije vino, krije boju, krije sortu i uz pomoć zdrave podloge stvara pravi i kvalitetan vinograd. Za one koji još nemaju uvid u to šta je pelcer i kako nastaje vinova loza, da pojednostavimo na sledeći način:
Ako želitet da zasadite sortu tamjaniku, te da od iste napravite sutradan vino, na samu divlju podlogu nakalemiće se pelcer tamjanike koji je uzet iz vinograda tamjanike. Ako pak želite da uživate u prokupcu, na podlogu će doći pelcer sorte prokupac kako biste sutradan prokupac i brali. Od pelcera jagode, stvaramo sortu jagodu, od pelcera merloa, merlo vinograd i tako dalje.
Kad se izvrši okalemljvanje, kad se nađe prikladan pelcer za podlogu ( da je slične debljini i da je podloga prikladne vrste određenoj sorti) onda se kroz vreme stvara prvo lozni kalem, a nakon toga kroz godinu isti prelazi u čokot. Pelcer u sebi čuva kalem okce nešto slično pupoljku koji će loznom kalemu kroz dva meseca od okalemljavanja dati prvi listić. Isto će se kroz godinu dana desiti i u vinogradu. Listić već predstavlja i otkriva sortu, a nakon dve, tri godine dolazi i prvi rod, prva zrnca, a vremenom i prve kapi vina.
A šta je starije? Pelcer ili vinograd? Da nema plecera, ne bi biilo vinograda. Sa druge strane, da nema vinograda, ne bismo imali gde nabaviti pelcer. Odgovor na ovo, ostavljamo vama – Šta vi mislite, ko je stariji od ova dva?
Foto: OdVažni i MB Pantelić
