U nastavku teksta ,,Iz redova u burad: Vinski tokovi Bele Vode”, red reči u ovom naslovu malo menjamo i iz podruma se opet selimo u vinograde. U tim vinogradima ,,čuče prvi koraci vina i strpljivo čekaju najbolju verziju sebe. Sav trud i rad se mora proći da bi se dobro vino stvorilo, a vinogradar, kao što je Goran Milićević iz sela Bela Voda, mora svom vinogradu biti na usluzi.
Putevima vina i pejzaža
Nakon što nam je sagovornik i domaćin Goran, kod kog smo zabeležili prvi deo razgovora ove priče, ispričao svašta nešto o vinogradarstvu, rodnosti ove godine, a onda nas obučio kako vino da pretočimo i spremimo za fermentaciju, ponudio nam je i da nam pokaže svoje vinograde koji su na par kilometara od njegovog domaćistva. Među tim vinogradima je i vinograd prokupca koji u trenutku našeg razgovora sa našim domaćinom još uvek nije bio obran. Naravno, ovakva ponuda da krenemo put Goranovih vinograda nije dala prostor razmišljanju jer smo jedva dočekali da još neki lep kadar zabeležimo, nove parcele vidimo i vinograde upoznamo.
Goran je spremio svoj auto, ,,4 puta 4” , taman da se bez problema popnemo na brežuljke i prkosimo bez problema krivudavim putićima. Tor i Luna ostaju kod kuće da čuvaju podrum i vino, mesta za njih biće nekog narednog puta.
Na putu do vinograda, sledi priča o zdravstvenom stanju istih, te kakva je bila zaštita loze ove godine. Prolazimo kroz centar sela, naravno, čoveka jedva da sretosmo. Dalje nastavljamo trasom zbog koje smo pošli i sa ovim Goranovim vozilom ,,4 puta 4”. U jednoj ruci nam je kamera, a drugom se pridržavamo za sedište i povremenom pribeležimo pokoju rečenicu iz razgovora, uspon nije mali. Prolazimo neke druge vinograde i onda, konačno, stižemo prvo do Goranovog prokupca. Šta prvo zabeležiti i čemu se prvo diviti – vinogradu ili pogledu iz njega. Prokupac na starinski način sadnje, župski način iliti gajenje uz kolac, nema žice, nema redova. Tako se nekada sadila ova sorta i tako joj je godilo. Ovakav način sadnje danas se izbegava, žica je „povukla” lastare za sobom, a stari vinogradi prokupca koji su sotali uz koc, odoleli su vremenu.
Vidimo da se prokupac okitio rodom i Goran nam je u tom trenutku najavio berbu. Prošetali smo kroz ovaj vinograd, ovog puta ne kroz redove već među čokote.
Put dalje nastavljamo pešice, kroz obližnji lug jer terenac ne bi lako mogao dalje. Iza luga krije se drugi Goranov vinograd satkan od belih grozdova, naravno već je obran i to je deo one kupaže o kojoj smo u prvom delu priče pisali. Tu je i smederevka. Redovi su nas oduševili jer je takva padina nakon koje se nastavlja deo doline Zapadne Morave. Pogled dalje puca na planinu Jastrebac, pa onda dolazi Kopaonik, Željin, Goč, Stolovi… Sve to kao na dlanu. Ako smo na minut želeli da odmorimo, nije bilo za odmorom potrebe jer smo već uživali u pejzažu. Tog dana jesen je stigla, i Sunce koje se polako krilo iza Stolova, iza jesenjih lastara i davalo zlatnu boju vinogradu, povlačilo je za sobom i toplotu te je naglo zahladnelo. Satima bismo ostali ovde, nastavili priču o smederevki, o berbi, ali mrak je najavljivao svoje prisustvo, a nismo želeli ni domaćinu vreme za odmor da oduzimamo jer ga je već sutra, radnom zorom, čekao nov posao.
Naravno, Goranu nimalo ne pada teško to što tokom celog dana nije stao niti na stolicu seo, već sa još većom energijom nastavlja da priča i u povratku nam otkiva izvor kisele vode. Kaže, nema potrebe da pravi špricer, sve je već tu. Nakon što izađosmo iz brdovitog dela, nastavismo put Goranovog domaćinstva.
Tor i Luna, kako smo ih ostavili, tako su nas i dočekali… jedva dočekali. Taman što smo opremu prebacili iz Goranovog ,,4 puta 4” u naš auto, spremni da se pozdravimo sa domaćinom i napustimo njegovo domaćinstvo, sa terase Goranovog doma oglasi se Goranova majka: ,,Evo stigle vruće krofne. Gorane, ajde zovi decu da se posluže.!”.
Naravno, Goran nikako nije dozvolio da njegov dom napustimo, a da se ne zasladimo, te nas je momentalno vratio nazad u dom i pred nas na sto stavio punu činiju vrućih krofnica. Zaslađenje može da počne…
U nadi da ćemo i dalje posećivati našeg starog domaćina i opet ispisati neku priču o njegovom vinu i njegovom radu, ostavljamo Gorana, Tora i Lunu u Beloj Vodi uz pozdrave i ogromnu zahvalnost na prilici da napišemo još koju reč i na izletu koji su nam priredili.
Foto: OdVažni
Vinske rute/Priče među čokotima
Vrati se na prvi deo priče:
Upoznaj sagovornika i njegove vinogarde:
