Umetnost se voli, kroz umetnost se živi, a crtanje je nešto što neprestano stvara priču. Nina Milošević (24) rodom iz Trstenika, studentkinja je Fakulteta organizacionih nauka, koja svoj talenat prenosi kroz četkicu na platno i stvara neku svoju priču o crtanju koja se svakodnevno dopunjuje u očima jednog umetnika.
Indeks jednog umetnika
Ova mlada umetnica, ujedno i studentkinja FON-a u Beogradu, ističe da je oduvek volela da crta, te da joj je to ubedljivo najveći hobi i ljubav, međutim, kada je pre par godina morala da odluči u kom pravcu će njena karijera ići, u svoj indeks je upisala drugo zvanje.
,,U srednjoj školi sam volela programiranje i onda me je nekako to više i povuklo kada je bilo priče o upisu na fakultet. U tom nekom periodu sam više radila tu neku matematiku, informatiku, nego što sam se bavila crtanjem, programiranje mi je delovalo interesantnije i onda je to i prevagnulo te sam upisala FON. Na svom fakultetu sam dosta toga naučila, puno nekih zanimljivih stvari vezanih i za poslovanje, biznis i tako dalje, o čemu zaista pojma nisam imala, ali ipak, crtanje je uvek bilo tu da me, što bi se reklo, rastereti.’’ , objašnjava Nina.
Nina Milošević
Iz dubka do platna
Nina ljubav prema crtanju gaji od malih nogu, te bi se moglo reći da je prohodala uz četkicu i bojicu. Na pitanje da li se seća prvog crteža i da li isti čuva, mlada umetnica odgovara:
,,Iskreno, pojma nemam koji mi je bio prvi crtež, to je toliko davno bilo, baš sam bila mala. Mama čuva crteže koje sam nacrtala sa dve, tri godine tako da se ja apsolutno ne sećam prvog susreta sa četkicom…To mi je vremenom postalo nekako rutina. ’’
Ozbiljniji rad je krenuo od crtaća, a danas se može reći da Nina kroz svoje nacrtane likove pravi jedan svoj zanimljiv crtani film stvoren vodenim bojama.
,,Volela sam da gledam crtaće kao mala i onda sam najviše crtala neke likove iz istih ili osmišljavala neke druge likove, neku priču, a vodene boje su mi bile najinteresantnije za to neko precizno crtanje jer i volim da crtam tako sve u detalje. ’’
Likovi koji žive kroz crteže
Od plavih do žućkastih nijansi, svetlih tonova, i zanimljivih radnji, crteži ove studentkinje su postali prepoznatljivi i njen su umetnički pečat na neki način. Poruku koju oni nose i odakle inspiracija za neko delo, sagovoranica dodaje:
,,Za neke radove mi se prosto javi ideja i to bude od početka do kraja, ništa ne razmišljam tada, dok pak, za neke druge, ponekad i razmislim šta ja u tom momentu osećam. Ako sam kroz muziku,neki film, seriju pokupila neku emociju onda mi eto to bude interesantno te to pokušam i da prenesem na papir. ’’
Dela koja stvori ova umetnica, imaju svoju priču, imaju likove koji kroz tu priču žive i svaki crtež nosi neku novu radnju koju Ninini oslikani junaci ožive.
,,Skoro uvek ima neka priča i to ujedno bude i neki moj način da pobegnem iz realnosti, te to pokušam i da nacrtam. Nekad iskoristim i neke situacije koje su mi se desile, ali ne šta se desilo nego kako ja te neke stvari vidim i osećam.’’ , otkriva sagovornica.
Ponavljam i likove na svojim crtežima i oni imaju neku svoju priču.
Da četkica trpi svaku emociju to nam i ova mlada devojka potvrđuje i otkiva nam koliko joj je vremena potrebno da neko zamišljejno delo pretvori u stvarnost.
,,Neke manje skice, na primer A5 format, znam da uradim i u toku dana, za par sati, dok sam za neke crteže izdvajala i po mesec dana. ’’
Upravo jedan od tih zahtevnijih radova je i Ninin omiljeni, kako ga je ona nazvala ,,Poslednji dodir’’ i kome je poklonila nešto više pažnje, osmislila poruku i krenula da vodenim bojama i četikicom niže pokrete.
Ninin najdraži crtež pod nazivom „Poslednji dodir”
Sledeći umetnički korak?
I iako je praktično svoje prve korake kao beba, pravila sa prvim pokretima četkice, za talenat ove devojke zaslužna je malo i genetika, te nam kratko i jasno dodaje da je talenat nasledila baš od mame.
Skromna, nasmejana, suzdržana od samohvalisanja, skoncentrisana na svoja crteže, baš onakva kakva su joj i dela, Nina ostavlja prostor da je drugi pohvale i ostave kritike, a njeni planovi su:
,,Pored toga što završavam fakultet, istovremeno konstantno radim na svojoj umetnosti i ako se desi da to preraste u nešto više, bila bih presrećna da nastavim tim putem. ’’
Mi ostavljamo zaključak, da tada to neće biti samo hobi, već dobar potpis ispod dela koji će staviti prvi pečat na Nininu profesionalnu umetničku karijeru.
