Aleksandrovačka župa, uistinu, prepoznatljiva je po grožđu i vinu i to su njeni simboli. Ipak, ova plodna zemlja Župljanima je omogućila da ubiraju još neke plodove. Nikola Stojaković (25) iz sela Puhovac, koje se nalazi odmah tu iznad Aleksandrovca, sa svojim bratom i roditeljima uspešno se bavi malinarstvom. O tome šta za porodicu Stojaković predstavlja malina, kakav je ove godine kvalitet, ali i cena ove „ruže“ uprkos velikoj suši i kako Nikola, kao student Poljoprovrednog fakulteta, upotpunjuje praksu već stečenim znanjem, ostavljamo vam da pročitate u nastavku teksta.
Košute međ’ malinama
Na potesu zvanom Košutnjak koji se nalazi na dvomeđi sela Leskovica i Vrbnica, porodica Stojaković uzgaja maline.
,,Imamo dve parcele, oko 55-60 ari. Najviše gajimo sortu vilamet, to je ujedno i najzastupljenija sorta u našem kraju, ali isto tako i u celoj Srbiji, kod svih onih koji se bave malinarstvom. Na jednoj parceli imamo i sortu tulamet i za nju možemo reći da je novija sorta.”, objašnjava Nikola i uz to nam otkriva sve čari lokacije gde su mu ušuškane parcele.
Ušuškani lugovima i dobro osunčani uz prijatno provetravanje, malinarski redovi porodice Stojaković su i usputna stanica mnogim divljim životinjama.
,,Potes Košutnjak je dobio ime po košutama. Na istom boravi dosta srna, jelena, pa i nekih drugih divljih životinja poput divljih svinja. Tu se nalazi i hranilište za sve ove životinje. ”, ističe Nikola, a na pitanje da li je nekada zatekao košutu baš među redovima malina, kaže da nije, ali da je uočio tragove srna i divljih svinja, tvrdi da jeste i to više puta.
Odrastanje u malinjaku
Malina se u porodici Stojaković gaji već pune tri decenije. Uz sve strepnje i neprijatnosti koje poljoprivreda nosi sa sobom, ova porodica je uspela da iznese svaku sezonu, uz nekad više, nekad manje napora. Zajedno sa svim tim sezonama, zajedno sa malinama, i Nikola je rastao i igrao se među redovima sa svojim mlađim batom Dakijem.
,,Od malih nogu se brat i ja bavimo malinarstvom, bukvalno smo porasli u malinama. Nama je malina glavni izvor prihoda tokom godine, od toga što bi se reklo živimo. Naravno, radimo i druge poslove pored toga, ali ovo nam je primarno.”
Nikola kroz razgovor ne krije da radi i druge fizičke posle, a pošto je student na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, poslovi preko studentske zadruge mu ni malo nisu strani. Kako živi na relaciji Aleksandrovac-Beograd,zbog završetka studija na modulu fitomedicina, na pitanje šta mu je više pomoglo u porodičnom poslu, malinarstvu, ali i praksa stečena od malih nogu ili knjiga na fakultetu, Nikola daje precizan odgovor:
,,Što se znanja tiče, konkretno za malinarstvo, na fakultetu se nismo puno time bavili. Više smo obilazili voćnjake, pohađali razna predavanja, seminare, imali terenske vežbe… Da, pročitam nešto iz literatura, ali u suštini većinu znanja koje imam sada dolazi baš od učenja i posmatranja starijih ljudi i predaka koji su se bavili takođe malinarstvom.”
Izazovna godina
Kako ova godina zaista predstavlja pravi izazov za poljoprivrednu proizvodnju zbog prevelike suše, poljoprivrednicima nije bilo ni malo lako da održe dobar kvalitet proizvoda. I dok je sa jedne strane zbog sunčanih dana bolesti biljaka bilo manje, s druge strane nije se moglo izaći na kraj sa troškovima polivanja. Ovakvi vremenski uslovi uticali su i na kvalitet maline i na njenu količinu, pa mladi malinar Nikola ovu sezonu opisuje ovako:
,,U suštini, ove godine nije baš najbolja situacija kad je reč o proizvodnji maline. Bilo je suše, nismo imali padavina, videćemo kako će biti narednih dana, isto smo imali ekstremno visoke temperature, te je sve ovo uticalo na to da imamo smanjen prinos i loš kvalitet. Nije baš da imamo nečemu velikom da se nadamo. Što se tiče ulaganja ona su naravno bila velika. Svake godine cene đubriva i pesticida rastu, radna snaga je skupa i još uz to radnika je sve manje, te sve navedeno dovodi do toga da ljudi beže od poljoprivrede ili da porodično rade onoliko koliko mogu. Sve poslove koje imamo u malinarstvu uglavnom sami radimo, porodično i to: otac , majka, brat i ja.”
Nikola dodaje i situaciju na tržištu, te kaže da svoju malinu izvozi, ali i da ove godine kvalitet i nije toliko na ceni jer maline nema, količine su male te je zato i cena nešto veća. Prošle godine kaže da su imali veoma dobar prinos, ali zato im cena nije išla naruku, ove godine je situacija obrnuta. A u momentu dok smo pripremali objavu ovog teksta, Nikola nam javlja da je u njegovom kraju konačno pala i kiša. Eto šanse i prilike da se maline malo osveže.
Stojakovići dobar deo malina prodaju, a ono što ostane poklone gostima, prave sokove, malinu koriste i za poslastice, ali od nje prave i prirodni sirup.
Vinom i malinom obasjana Župa
I u ovako vinorodnoj Župi, ima i mesta za maline, kupine i ostale plodove te nam mladi sagovornik objašnjava koliko je malina rasprostranjena u ovom kraju.
,,Maline, kao i kupine zastupljene su u gornjem delu Župe, ovde gde smo mi i selima oko nas. To je taj brdoviti kraj.U takozvanoj Donjoj Župi, zbog same klime i položaja parcela gaji se vinova loza.”
Poljoprivreda kao kocka
I naravno, nije uvek jednostavno naterati sebe da po najtoplijem danu odeš u berbu malina, i nije ni Nikoli lako da ovih dana provodi vreme na njivama, ali on to opravdava ovako:
,,Kao i za sve u poljoprivredi potrebno je vreme, odgovornost, trud, upornost i prosto mora da se radi jer od toga živimo.”, odgovara sagovornik, a mi nismo mogli, a da mu ne postavimo pitanje da li se isplati baviti se malinarstvom i koji bi on savet i poruku uputio omladini njegovih godina koji se dvoume da li da nastave ili da uđu u poljoprivrednu proizvodnju, konkretno malina.
,,Pa sad, da li se isplati… Sve to zavisi od tržišta, cene i vremenskih uslova. Poljoprivreda, pa to vam je kocka jer zavisi od prirode – priroda daje, ali priroda i uzima, tako da uvek postoji rizik kad se bavite poljoprivredom. Nikad se ne zna, potrebno je više godina da bi ušao u svet proizvodnje, izgradio i održao kvalitet.”
A savet mladima bi glasio ovako:
,,Ako imaju želju da se bave poljoprivredom, konkretno malinarstvom, ako imaju podršku porodice, poseduju parcele, neki zasad i imaju ideju kako bi sve to moglo da izgleda, uz sve ovo, ako imaju veru i volju u to što rade, onda zašto da ne. Nek se oprobaju, pa nek vide.”
Poljoprivreda, pa to vam je kocka jer zavisi od prirode – priroda daje, ali priroda i uzima, tako da uvek postoji rizik kad se bavite poljoprivrednom.
Malina nas drži na okupu
Kao i svakom poslu, tako i u malinarstvu, postoje i neki lepi trenuci i prednosti, nešto što daje čar celoj ovoj priča o proizvodnji, ali se povremeno javljaju i neke poteškoće koje nas malo uspore ili zahtevaju od nas da malo produžimo trasu do cilja. Domaćin Nikola je izdvojio par stvari koje malinarstvo čine teškim, ali i one zbog kojih se i dan danas, uprkos neizvesnoti u ovom poslu, njegova porodica bavi.
,,Teško je pronaći radnu snagu jer je sve više ljudi koji se sklanjaju od poljoprivrede zbog svih uslova koji se dešavaju u poslednjih par godina. Tu su i loše cene, nestabilno tržište, vremenski uslovi… ”
A ono, što je za mene najlepše u celoj ovoj priči je to što se malinarstvom bavim od detinjstva. Porastao sam na selu, tu živim. Svi smo skupa i cela porodica je na okupu. Ovo je mali porodični bisnis, naš posao. Ovo je ono što nas drži na okupu.
Foto: OdVažni
