Tamo gde se čuva vesela mašina i tamo gde se čuju čokančići. Gde se para iz kazana vije i gde vatra pucketa, tu se polako i sigurno, uz strpljenje, ,,peče” jedna nova priča o njenom visočanstvu – RAKIJI. Bili smo, videli smo i podsetili se kako se to rađa čuvena miljenica među alkoholnim pićima i prenosimo vam delić atmosfere i razgovora sa našim domaćinima.
Iako smo o lozovači znali dovoljno, godinama unazad nismo videli veselu mašinu, te nije ni čudo da je za nas bio pravi doživljaj kada nas je ugostila porodica Džamić i ne bi li nam pokazala ceo proces pečenja rakije. Mi: ,,Kada pečete novu turu? ”, Domaćin: ,,Večeras kad malo zahladni. Dođite.”, Mi: ,,Dolazimo!”. Eto, toliko nam je trebalo da se spakujemo i krenemo put domaćina. Ne, nije u pitanju bila lozovača, ali se i za nju kazan uveliko sprema, ovog puta, prisustvovali smo stvaranju srpskog brenda, slavne šljivovice.
Od berbe do prepeka
Naši domaćini, sagovornici, imaju svoj šljivik te je berba već odrađena, a sada se stvara taj čuveni proizvod koji se čuva poput blaga, što i jeste. Naime, kada smo stigli kod domaćina Vlade, videli smo da u iščekivanju rakijenije prisutan samo on, naš domaćin, već i dobar deo familije i komšiluka koji tu svrat, daju saveti, a bogami neki i ocenu o tek izašlom proizvodu. Odmah smo videli da je za njih rađanje rakije nešto čemu se pridaje pažnja, nešto što se generacijama neguje, a istina, znanja da podele imaju na pretek.
Domaćini su do sada sakupili 1000 kilograma Čačanske Lepotice, kažu bilo je lepog roda te od toga očekuju nekih 150 litara ljute. Mi smo im u dom ,,upali” drugog dana rada, kazan nalažu već treći put i to biraju rane jutarnje sate ili predvečerja ne bi li izbegli ove tople dane koji ne posustaju.
,,U jednom kazanu ima oko 150 kilograma roda, iz toga, za nekih sat i po do dva stvori se oko 40 litara rakije”, objašnjava naš sagovornik i domaćin i ističe da će nakon Čačanske Lepotice preći na Stenlejku, nje ima oko 600 kilograma te tu očekuje po procenama oko 200 kilograma ljute. Nakon šljive, prelaze na grožđe i pravljenje lozovače. I sve je ovo nešto što se čuva, poklanja, planira za lepe dane i veselja, prodaju kaže nemaju u planu.
I tekla je rakija
I dok domaćin zalaže kazan i prati tempertaturu ne bi li došao do željenog cilja od 12 gradi, društvo mu pravi i ostatak porodice kao i komšiluk i rođaci.
Komšija i rođak deda Sloba, bio je veoma raspoložen da sa nama podeli svoje znanje o rakiji, pa i vinu. Verovatno smo mu bili zanimljivi sa fotaparatom i tako radoznali da nešto novo naučimo, te nas je shvatio veoma ozbiljno, pa se i on, zajedno sa nama, uživeo u svu tu priču o rađanju rakije. Kaže da šljivovicu najviše upotrebljavaju jer je prosto mekana i uvek pitka.
,,Šljivu pijemo i kao vruću, uvek smo je nosili u polje kad radimo, u mobe, nekako je uvek tu pri nekom radu.”, priča, ali se i priseća deda Sloba i pokušava da podseti ostale Vladine goste i posetioce na ta stara dobra vremena. Beše tu i omladine, beše i društva koje je imalo dosta toga da se priseća i vraća sećanje decenije unazad.
U toj njegovoj priči, nismo ni primetili koliko je vreme brzo proletelo, već je uveliko pao mrak, a domaćin Vlada je rešio da pređe na stvaranje ljute. To je to, čekalo se i to da vidimo. Odjednom sve užurbano, uz to i precizno i dosta pažljivo, krenala je priprema za ljutu. Poželeli smo da budemo deo ove lepe večernje mobe i na trenutak ostavili kameru ne bi li domaćinima pomogli da rakiju sipaju u kazan. Možda ,,vesela mašina” ne deluje toliko komplikovano, ali procesi koji se odvijanju u njoj, i sve to pod budnim oko, te kolika je temperatura… nama je u jednom momentu sve izgledalo kao prava filozofija. Svaka čast domaćinima.
Dalje ostaje da se čeka ta čuvena ljuta, a sa njom možda i kasni sati. Vlada kaže, ujutru sa zorom ide i nova tura.
Kada se gužva oko ispiranja kazana i stavljanja na red ljute malo smirila, vreme je bilo da domaćine napustimo jer za koji sat je njihov nov radni dan. Ne sumnjamo da će ovaj proizvod biti čista desetka, kao i ostale vrste rakija čiju pripremu za pečenje Vlada uveliko planira. Rakiju ostavljamo da teče i puni burence. Biće tu dosta boca koje će se otvarati u zdavlju i puniti čokanjčiće nekim lepim pričama i veselim trenucima, a iz čokančića grejati i gušu.
Iz ,,Džamića sokaka”, živeli i uzdravlje!
Foto: OdVažni i Privatna arhiva
Posetili, zabeležili & Seoskim drumom
Ako ti treba ,,uvod” u RAKIJU:
