Ako bismo predstavili Srbiju kroz par reči, neizostavno bi bilo da uz svu hranu – pečenje i proju, spomenemo i čašicu „ljute“. Svoje mesto je pronašla na srpskom stolu kako u kafani, tako i u porodičnom domu, pa i pred kućnim pragom, a onda i na Unesco-voj listi. Njeno visočanstvo – RAKIJA.
Prva destilacija
Rakija u našoj državi neguje dugu tradiciju i svoju priču zvanično je krenula da ispisuje u srednjem veku i to za vreme cara Dušana, u Manastiru Studenica, a onda i na Hilandaru. Ipak, pre nego što je rakija postala rakija, bila je ulje i to pre svega lekovito ulje. Smatra se da je rakija, u svom prvobitnom obliku, nastala još u drevnom Egiptu jer je tamo započeta prva destilacija. Dobila je ime od arapske reči al-arak što bi u prevodu značilo znoj. Destilacija je dalje putovala i svoje stanište našla u Evropi i na Balkanu, te je otuda i postala simbol istog.
Znak gostoprimstva i lek za dušu i telo
Ovo alkoholno piće, koje u maloj čašici krije veliki procenat alkohola te se zato, ne kaže bez razloga: ,,Spaj po jednu ljutu.’’, svoju ulogu je pronašlo i u našoj tradiciju, kulturi, privredi i poljoprivredi. Obezbedila je svoje mesto među našim običajima, te se uz rakiju nazdravljalo, proslavljalo, tugovalo i veselilo.
I nije ni čudo da nas prati kroz ceo život. Po rođenju deteta, eto rakije da nazdravimo za novog člana porodice. Onda su tu veselja poput ženidbi i udaja gde su se prvo uz rakiju u okićenoj čuturi pozivali svatovi, a onda na dan svadbe i dočekivali. Za stolom bi bila tokom cele večeri i uz nju se pevalo. Čokanjčići bi se punili i za neke druge vesele trenutke: za početak novog posla ili za kraj uspešno privedenog posla bilo na njivi, bilo u kući, pa i na radom mestu. Sa njom smo upisivali fakultete i uz nju iste završavali. Proslavljali rođendane i druga dešavanja. Pored srećnih trenutaka, rakija je bila tu i kad se tugovalo i kad nisu tekle samo suze radosnice. Znala je i da nas posvađa ako je previše uzmemo, ali je umela da pronađe način i da nas izmiri.
Jedan od najstarijih lekova upravo je rakija. Komovica je pritrčala u pomoć onda kada nam je trebala. Protiv zubobolje, za posekotinu, u sezoni prehlada, opet rakijom grlo properemo.
Simbol je isti, tu su samo mirisi i nijanse
Mada mnoge države imaju svoje simbolično piće, ovaj naš aperitiv važi za jedan od poznatijih u svetu i među turistima koji nas rado posećuju. Kao takav, može biti različitih mirisa, ukusa, pa i nijansi. Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije koje je svrstano na Unescovu listu 2022. godine je čuvena srpska šljivovica iliti rakija koja se pravi od šljiva, a pored šljivovice, rakije se prave i od drugih voćkica. Tu je i lozovača – rakija od grožđa, denjevača- rakija od dunja, viljamovka – rakija od kruške viljamovke, medovača – rakija od meda. Pa slede i jabukovača koju stvaraju jabuke, kruškovača, naravno, od kruške. Popularne su i kajsijevača i breskovača, a onda i klekovača i orahovača… Sve u skladu sa imenima.
I sve bi to bila rakija, samo je stvar kome koja prija, a uz svaku možemo i nazdraviti i zapevati. Ono što je bitno, treba je ceniti i čuvati. Negovati i ponekad sačekati da odstoji jer skrivenost otkriva najdublje tajne jedne dobre domaće rakija. I naravo, ne preterivati u konzumaciju jer da je nežna, ne bi se služila u malim čašicama.
Izvor: akademska rakija
Foto: OdVažni
