Vino nastaje od grožđa (između ostalog) – to znamo. Grožđe dolazi iz vinograda – to je logično. Vinograd se zasađuje – normalno, kao i pola biljnog sveta. Znate li šta je divlja podloga, šta je pelcer, šta kalem okce…? U ovom tekstu ne pričamo o koracima nakon berbe, niti o fermentaciji, flaširanju i svim procesima do krajnjeg degustiranja i uživanja u vinu. Krenimo od nule, za sto vinskih kapi unazad.
Oni koji su dugi niz godina u kalemarskom, vinogradarskom i vinskom svetu i koje ove oblasti zaista gotive, te ih rade iz ljubavi prema kalemu, grožđu i vinu i iz poštovanja prema tradiciji, poslu i vinovoj lozi, odlično znaju koliko je put do dobrog vina težak i koliko prepreka moraju proći da bi nepce osetilo vinsku notu.
Opet, s druge strane, ako sebe predstavljamo kao vrsnog poznavaoca vina, bilo bi poželjno da znamo kako jedan čokot nastaje i da provodimo katkad vreme u vinogradu ili obiđemo neki rasednik loznih kalemova.
Osnove se znaju i tu su da naučimo nešto novo. Ovog puta, samo ukratko i kroz nekoliko koraka, kroz najprostije objašnjenje. Pa da krenemo od nule:
Da biste otvorili jednu bocu, morate da se vratite skoro pola decenije unazad:
1. Pripremate divlju podlogu koju ste prethodno negovali i još pre toga zasadili. Divlja podloga, često zvana i matičnjak divlje podloge, tokom zime se seče i krati na prutiće. Da ne komplikujemo, to je jedan ogroman proces koji podrazumeva i čišćenje te podloge, njeno skraćivanje…svašta nešto. Imajte na umu da postoje i razne vrste podloge, to je tek nauka. Za sada, samo upamtite da postoji divlja podloga – prvi deo loznog kalema.
2. Onda imate pelcer koji se uzima iz vinograda. Koju sortu želite da kalemite, upravo zavisi od pelcera. Pelcar tamjanike pronaći ćete u vinogradu tamjanike, pelcer prokupca uzećete u vinogradu prokupca, i to nakon što se vinograd tokom zime oreže. Orezane grančice iliti lastari, sa sobom nose više okaca i budućih pelcera. Pelcer je drugi deo loznog kalema. On se kalemi na podlogu, i ovo dvoje – divlja podloga i pelcer, stvaraju lozni kalem. Spajanjem divljeg i pitomog stvare se nova biljka.
3. Lozni kalem ima svoju sezonu i on svoje život u ulozi loznog kalema, jedan deo će provesti u stratifikali, najveći deo u rasadniku – pod vedrikm nebom, a onda se posle dugomesečne nege, tokom jeseni ili na proleće, seli na parcele gde će se formirati vinograd.
4. Lozni kalem je prvi, formirani život jednog vinograda. Lozni kalemovi se sade i vremenom prelaze u čokote. Kroz dve, tri godine, daju prvi, dobar rod i kreće berba grožđa. Dalje kreću procesi stvaranja vina i dovođenje do njegovog savršenstva.
Detalji su uče kroz ceo život i radni vek. Znanje se dopunjuje, podaci koriguju, vremenske prilike diktiraju poslove. Iskustvo, godine, rad, trud, volja i želja stvaraju stručnjake u ovim oblastima, što ne znači da odmah i sve, za kratko vreme morate savladati jer i ne možete sve preko noći. I ovo bi bio taj brzinski prelazak kroz glavne etape koje daju uslov za stvarnje vina. Vino ne nastaje tek tako iako deluje kao prava magija.
Foto: Naslovna fotografija preuzeta sa Unsplash
