Široko rasprostranjena, mirišljava, uveliko tražena i na vinskoj sceni sve poznatija i poznatija, uz sve to i večita dilema odakle poreklo vodi i ko nosi titulu njenog domaćina. Ako do sada niste, sada se kroz priču upoznajte sa vinskom sortom grožđa zvanom tamjanika i to bela, pa se uz tekst možda i prisetite da li ste je ikada probali.
Bobica istorije
Kod nas, ali i preko, tamjanika bela ( u daljem tekstu ćemo je zvati samo tamjanika) je svoje potencijale čuvala u senci i iza zavesa velike vinske scene. Dok su internacionalne sorte grožđa – tamjanikino društvo po boji, poput šardonea, italijanskog rizlinga, sovinjona belog, uporno i sigurno šetale po vinskog bini i menijima mnogih restorana, tamjanika je čekala neko novo vreme, pa možda i kraj jednog veka da se publici polako predstavi. Ulaskom u nov veka, neki vinari i vinogradari su se osmelili i rešili da sa ovom sortom, pa može se reći i predstave srpsko vinsko tržište.
Miris slave
Tamjanika je znala da može da ide rame uz rame, a ako ne i više od neki poznatih svetskih vinskih sorti. Odlično se uklapala sa mnogim drugim belim sortama, postala je glavni član u kupažama, odlično ide i sama u boci. Ima tu aromatičnost, muskatna je, jednostavno prepoznatljiva po tom svom mirisu. Uz taj čuveni miris koji neke asocira i na tamjan, tamjanika se može pohvaliti i po bujnosti, a grozdovi su joj srednje veličine, zbijeni do srednje zbijeni, dok su bobice žućkasto-zelenkaste boje. Naravno, na taj njen miris mora nešto duže i da se čeka jer tamjanika je pozna sorta. Sa naglašenim muskatnim mirisom je i njena šira, koja sadrži 20-24% šećera, a kad baš sazri, ostane na lastaru tj. kad joj zafali vode, preciznije kad je u fazi suvarka, šira je znatno viša, do 30%.
Zrno nove etikete
Ovo bi bile njene karakteristike, ali da se vratimo još jednom na početak teksta i nastavimo priču o njenoj slavi. Ima jedno parče zemlje gde je tamjanika krenula da se ponovo rađa i da se širi toliko da ceo taj kraj vinom oživi i uz to da se mnogo proširi. Aleksandrovačka Župa i neki njeni vinari i vinogradari koje smo već predstavili, u tamjanici su primetili taj neki potencijal i istu ,,izneli” na tržište. Naravno, bilo je potrebno vreme da se za nju ponovo pročuje te da vinoljupci shvate šta u čaši imaju. Poslednjih petnaestak godina, sadnice ove sorte grožđa se uveliko traže, a čokoti iste najviše zauzimaju rejon Tri Morave sa preko oko 60%. U gotovo upola manjoj meri, ali ništa manje za pohvalu, ova sorta se gaji i u Sremu gde je Fruška Gora odvojila koji grumen i za tamjaniku. Tu je i Šumadija, a naravno i jednom rečju cela Srbija koja tamjaniku, gde god nađe zgodno i poželjno mesto, zasadi.
I činjenica je da je tamjanika kraljica vinogorja uz autohtonog kralja prokupca. Ove dve sorte ubedljivo caruju u Župi, ali polako i u ostalim krajevima naše države, pa i susedstva.
Foto: OdVažni
Vinske rute/Priče muđu čokotima
A ko sve to čuva tamjaniku? Najpoznatija vina ove sorte smo ranije zabeležili:
