Upornost, istrajnost, rad i naravno podrška porodice. Kroz ove reči, cenjeni vinar Milan Spasić Spale otkriva uspeh ,,Vinarske kuće Spasić” čiji je i sam vlasnik. Locirana u srcu same Župe, u selu Tržac nedaleko od Aleksandrovca, ova vinarija odiše iskustvom, tradicijom, ali i nekim novim idejama. Mi smo pratili miris čuvene tamnjanike i župskim putevima vina stigli do priče o ,,Vinarskoj kući Spasić”.
Korak po korak
Da je tamjanika preko noći postala slavna, možda bi istorija ,,Vinarske kuće Spasić” bila suviše jednostavna, međutim, tamjanika je čekala prave momente i važne kupce.
„Prvi naši počeci, pričamo o finalnom proizvodu – vinu zapakovanom u buteljku, bili su 1999. godine i malo je reći da je bilo teško. Neko vreme smo bukvalno radili u minusu, da bismo prve plodove rada osetili možda tek 2005. godine.”, ističe Milan Spasić Spale koji je zajedno sa suprugom Majom rešio da ostane tu gde jeste i započne svu ovu vinsku priču.
Prve etikete čuvene Tamnjanike
„Negde 2004. godine smo polako počeli da se pozicioniramo na tržištu, ali ni to nije bilo toliko jednostavno budući da tržište u to vreme nije bilo spremno za takve poduhvate. Onda je počela da se otvara priča o domaćim vinima, pre svega o tamjaniki i prokupcu i mislim da najveću zahvalnost dugujemo tim nekim predstavnicima stranih firmi i ljudima koji su mogli sebi da priušte da popiju čašu dobrog vina u restoranu – oni su bili naši najveći promoteri.”, objašnjava vlasnik „Vinarske kuće Spasić”.
Tamjanika piše istoriju kroz ,,Vinarsku kuću Spasić”
Spasići danas imaju 8,5 hektara pod rodom i ostali su verni sorti tamjaniki i sorti prokupcu, ali uzgajaju i druge sorte. Prokupac, kao Milanovo rado degustirano crno vino, a aromatična tamjanika koja prosto diše kroz ovu vinariju, i vinarija živi kroz nju, dele zajedničku istoriju.
„Zajedno smo se razvijali. Kada smo te ’99. godine zapakovali prve boce tamjanike, niko nije znao šta je uopšte to tamjanika. Mnogo smo energije i vremena gubili na to da ljudima objasnimo šta je tamjanika i da to nije komercijalno ime vina nego sorta. Pesmu „Aj, berem grožđe biram tamjaniku” sam hiljadu puta otpevao i dosadila mi je više (smeh).”, otkriva Spale i nastavlja sa pričom koliko je zapravo bilo teško predstaviti vinskoj publici ovu belu sortu koja je i te kako vredna pažnje, sve tok se nisu u međuvremenu pojavile neke nove generacije koje su tamjaniku rado prihvatile, ali i druge autohtone sorte.
Porodica, ljubav i tradicija kao najveća snaga
Ovu vinariju pokreće jedna rečenica u kojoj caruju tri reči, a iza dobro poznatog vinara Milana Spasića ne stoji samo Milan Spasić. Na pitanje koja je tajna uspešnog poslovanja, daje sledeći odgovor:
Ničega ovog ne bi bilo da nije cela porodica u svemu ovome. Ključ je u tome. Ja sve ovo samostalno… pa ne verujm da bih izdržao, da nije porodica bila uključena. Porodica koja je verovala u ono u šta sam ja bio ubeđen. Zdrava porodica je nešto što je stub svega.
Prepoznatljiva Tamnjanika iz Vinarske kuće Spasić
A kada Spasići isprate goste i ostanu samo oni, ukućani, evo koja se vina nađu za stolom.
,,Sve zavisi od situacije. Nekada mi prijaju bela vina kao što je na primer Dar. Naravno, pijemo i tamjaniku, a od crnih vina, ja iskreno volim da popijem prokupac.”
Vino ,,Dar”
Ako verujete, nikada nisam popio čašu vina sam, ali stvarno nisam. Jednostavno mi se tako ne pije.
I da, svaki gutljaj vina, svaka nota, vraća neka sećanja, pa tako i Spaletu vino od sorte zvane jagoda budi neke uspomene i vraća u detinjstvo.
,,Kada sam probao jagodu koju smo zasadili pre par godina, mene je to vratilo u rano detinjstvo. Setio sam se, roditelji su me vodili u vinograde jer nije imao ko da pazi na mene. Znao sam svaki čokot jagode u starom vinogradu koji je nažalost iskrčen… Ne mogu da opišem taj osećaj.”
Vinarija Spasić
Put sa znakovima prijateljstva, istrajnosti i vere u svoj rad
Na pitanje kad bi pogledao iz sebe, na svoju karijeru koja nije bila nimalo laka, koja je izvukla puno znoja, i uz koju je nebo stvaralo strepnju sve dok se berba ne završi, da li bi Milan Spasić Spale išta menjao na tom putu i promenio možda rutu, odgovor je:
,,Ne bih zaista jer sam zahvaljujući ovim čime se bavim upoznao mnogo divnih ljudi. Vino stvarno okuplja dobre ljude. Još nisam upoznao čoveka koji iskreno voli vino, a da je loš čovek. Možda je i to moj najveći benefit što sam upoznao toliko dobrih ljudi i najveće je bogatsvo imati takve ljude za prijatelje, saradnike, poznanike…”
Tradicija se neguje, trud i rad se nastavljaju, vremena se menjaju, a šta se promenilo od onda do danas, ovaj vinar uz smeh dodaje sledeće:
,,Pa sem toga što imam dvadeset i pet godina više…(smeh). Ne mogu da kažem da imam istu količinu energije kao tada, ali to se možda sada nadomešćuje iskustvom. Tu su sada neke nove mlade snage koje preuzimaju dobar deo tereta.”
A o tim novim mladim snagama iz ,,Vinarske kuće Spasić” čitaćete u drugom delu priče o ovoj vinariji, koje će nam predstaviti neke poznate etikete, neke nove ideje, a veliki vinski stručnjak Milan Spasić Spale svim mladim nadama poručuje sledeće:
Ako verujete u nešto, treba istrajati u tome. Mene je to održalo jer sam bio uporan i znao da sve ovo mora da prođe. Znači samo istrajnost, upornost i veliki rad, što se i podrazumeva.
