Biti autentičan, davati kvalitetno crno vino, ponajčešće ono domaće, pa onda stvarati roze vino i uz sve to, nositi titulu autohtonog. Da, to je prokupac i u njegovu čast u vinogradarskom kalendaru slavimo sutrašnji dan, a da se podsetimo, šta znamo o ovoj sorti.
Sigurno ste čuli sa rskavac, možda i za kameničarku, negde je i niševka, negde i crnka, možda i negotinsko zrno, ali i skopsko crno i sve je to neki nadimak negde u nekom kraju za sortu prokupac. Aleksandrovačka župa nastupa pod imenom rskavac, dok neki drugi krajevi unutar svojih redova i sokaka neguju neko svoje ime za ovu sortu. Mi u nastavku ostajemo pod imenom prokupac.
Kao što smo jednom prilikom pisali, ova sorta je dobila ime po Svetom Prokopiju kao što je dobio ime i grad Prokuplje koji je u to vreme bio ,,posut” grozdovima i čokotima ove sorte. I možda su mu slavom pretili rođaci po boji, pod prezimenom kaberne ili su mu mesto na sceni poljuljali merlo, vranac ili neke druge crne sorte, prokupac se ipak podigao i proširio širom regiona. Jeste vezan za toplički kraj po imenu, ali se brzo odomaćio i u ostalim rejonima te u Tri Morave postaje miljenik, a pogotovo u Aleksandrovcu gde ide rame uz rame sa tamjanikom. Kada se sadi bela sorta, to je tamjanika, kada se bira crna, onda je tu prokupac.
Prokupac kasno stiže na berbu, pozna je sorta i zavisno od godine sazreva negde u drugoj polovini septembra ili početkom oktobra. Ova sorta je bujna, rodna, odlično ide samostalno u boci, ali se slaže i sa drugim crnim sortama lepo te se fino uklapa u kupaže.
Da ovu priču o prokupcu zaokružimo i ovog dana uoči njegovog rođendana. Prokupac je deo našeg vinskog identiteta, deo moba, starinskih vina i druženja. Vredi ga čuvati i sačuvati jer ima čim da se pohvali – i na čokotu i u činiji i u čaši, zato na tu temu – Živeo Prokupac!
Foto: Naslovna fotografija preuzeta sa Unsplash
Još koja reč o prokupcu:
