Gde smo mi, tu su i one. Zavisimo od njih, a ponekad i one ne mogu bez nas. Kuce, mace, slonovi i žirafe, konji i irvasi i još na hiljade krznatih, bodljikavih, pernatih, pufnastih bića čine našu planetu ovakvom kakva jeste – raznolikom i šarenom, zajedno sa nama – ljudima. Danas je Svetski dan životinja.
Vek dana
Pre tačno sto godina Hajnrih Cimeran je organizovao prvu proslavu povodom Svetskog dana životinja i to u Berlinu. Istina, proslava se nije obeležila na današnji datum, već krajem maja, ali je bila korak bliže ka pažnji koja bi trebalo da se posveti životinjama. Cimeran je iz godine u godinu ulagao u ovaj događaj, da bi par godina kasnije, u maju 1931. dat predlog da se 4. oktobar proglasi Svetskim danom životinja i to na dan zaštitnika ekologije i životinja, Svetog Franje Asiškog koji je između ostalog sva stvorenja nazivao svojom braćom i sestrama, a po legendi Sveti Franja je imao taj dar da razgovara sa životinjama.
Ruku pod šapu, krilo, peraje…
Iako nam neke deluju zastrašujuće, a druge smo primpitomili, sa nekim se nikada nismo sreli, a za neke možda još i ne znamo, životinje ne samo da su naše komšije na Zemlji nego su i naši prijatelji, neke su ljubimci, neke čuvari, neke nam omogućavaju opstanak na planeti, a istina, neke nam stvaraju i hranu. I koliko god nam životinjski svet delovao zanimljivo i šarenoliko, cilj ovog dana je dobrobit životinja i bolji tretman istih baš iz nekih razloga kao što su ti:
- Da su mnoge životinje na listi ugroženih ili na ivici opstanka. Setimo se samo koale, velike pande, oragutana, gorile, kornjače Hawksbill, saole, sunga tigra, pojedinih vrsta delfina, ali i slona, crnog nosoroga, amurskog leoparda i tako dalje.
- Ophođenje prema životinjma, uključujući i ilegalan lov je još jedna pretnja po mnoge vrste.
- Aktuelne klimatske promene ne utiču samo na biljni svet, i nisu samo nama problem već su pretnja i po životinjski svet i pretnja po staništa mnogih životinjskih vrsta.
- Čovekov strah prema mnogim životinjma zapravo je pokrenuo još veći strah životinja prema čoveku. Naime, ajkule koje su na neki nači strah i trepet ne samo vodenom svetu nego i preko mora, imale bi veći razlog da se nas plaše jer svake godine bude ubijeno na 100 miliona ajkula od strane ljudi.
- Isto tako, imajmo na umu da su životinje te koje se žrtvuju zarad testiranja medicinskih i kozmetičkih proizvoda i često stradaju usled neparvilnog ophođenja.
- A onda pored svega navedenog, gde je kožna garderoba, nameštaj, gde je prekomerna proizvodnja hrane koja se na kraju, tek tako, baci.
Ovo nas sve treba podsetiti da su i životinje ravnopravni stanovnici ove naše planete te da imaju jednaka prava na život, da imaju takođe osećanja te da i strahuju, pate, tuguju, ali se i raduju. Da takođe imaju svoje porodice, ma kako mi to nazivali u našem vokabularu. One osećaju, one žive, one funkcionišu baš kao i mi na Zemlji.
Možda je vreme na sagledamo okolinu i oslušnemo prirodu jer mi, ljudi, definitivno nismo vojskovođe niti vladari ove planete. Pa da se vratimo na početak, ponekad životinje ne mogu bez nas, ali se mogu snaći kada im okrenemo leđa, a možemo li mi bez njih?
Izvor: orca.rs
Foto: OdVažni
