Sutra se proslavlja jedna od najpoznatijih krsnih slava kod našeg naroda, Đurđevdan, a uoči ovog praznika postoji sled običaja i verovanja, te ih naše stanovništvo poštuje i prenosi sa kolena na koleno decenijama unazad. U nastavku vam donosimo samo neke od njih, a zadržaćemo se i na nama jednom interesantnom običaju.
Od kapije do kapije
Zalazak Sunca je polako najavljivao veče, a mi smo šetali seoskim drumovima, ne bismo li saznali još neki običaj uoči sutrašnjeg praznika. Na tom puta, zašli smo malo i van sela, gde priroda još uvek vodi onu savremenu bitku – bitku sa čovekom koji se od nje odaljio. I istina, ovog poslepodneva imalo je i koga sresti u atarima i imalo se i štošta čuti oko pripreme za Đurđevdan. Ono što nismo mogli, a da ne primetimo, jesu pune ruke grančica, travki i divljeg cveća. Tu smo se i mi pridužili jer ipak, red je da se i ove godine maksimalo ispoštuje poznati običaj i da se okiti kapija. Tu su i koprive, listići od voćkica, ruže i tako dalje, kojima će se ujutru domaćini i dečica prvo umiti, a neko će se možda i večeras u tim travama i okupati – Sve ovo kako kažu u narodu, zarad dobrog zdravlja tokom cele godine.
Mirisi kroz sokake
Iako se miris svežeg bilja širio po vazduhu, jedan miris se mešao sa njim. Ko je slavio u novembru praznik posvećen Svetom Đorđu, obično će i sutra dočekati goste, a kako se ove godine sprema mrsna trpeza, tako se i taj drugi miris, miris pečenja, širio i lutao seoskim drumovima, mameći nas da svratimo i mi negde i da se malo počastimo. Ipak, pred nam je dug blog, a i red je da domaćinima ne pravimo „Ivkovu slavu” , pa krenusmo dalje sa običajima i naiđosmo na sledeće.
Biće li to veselja?
Tu je i drvce zvano grab. Kažu grab da bi se momci „grabili” oko devojke. Beše nam zanimljivo, a onda se ulepismo u travku zvanu lapak, koja nas je pratila dugo i saznasmo da će se o nas isto tako uporno „lepiti” momci ili devojke. Sad je već tu priča uzela maha i morali smo meštane da pitamo šta još ide uz omladinu kada su Đurđevdanski običaji u pitanju, a onda u susednom selu dobismo odgovor.
Kad ono, kapija preteška
Iako će večeras mnogi svoja vrata i kapije cvećem okititi, tako će i neki morati da pripaze da im kapije ne nestanu. Iako se istina, ne zna koja je kapija od koje lepše ukrašena, zna se da one kapije iza kojih stoje devojke za udaju ipak prednjače u ovom takmičenju. O čemu je reč? Kažu da u nekim krajevima naše države, postoji običaj da se noću, uoči Đurđevdan, „ukrade” kapija domaćinstvu koje ima devojku za udaju. Naime, mladići koji znaju za sve ovo, a možda i buduće mladoženje, kradom uzimaju kapije i ostavljaju ih negde po selu, najčešće u centar samog naselja. Da se razumemo, ovde nema ljutnje, ovo je šaljiv običaj i naravno ne kradu se kapije istina, već se samo prenosi neki običaj, a možda i koji lepa dugo čuvana tajna upućena nekoj devojci, ko će ga znati. U toj priči, nas je interesovalo ko će više dežurati noćas pored kapije: očevi, majke ili možda braća tih lepih devojaka, ali nas je još više brinulo, šta ako je kapija od kovanog gvozđa i šta ako je dobro podmazana i zaključana? Momcima neće biti lako. Šalu na stranu. Raznorazni su običaji uoči i na sam Đurđevdan, koji se istina razlikuju od kraja do kraja, a svaki po sebi, koji nosi donosi veru u dobro zdravlje, napredak, radost i ljubav je lep i živopisan na svoj način.
Foto: OdVažni
