Kada ti se čini da koracima nema kraja, ti hrabro nastavljaš dalje. Kada je cilj kilometrima daleko, ti ne znaš za strah, prkosiš umoru, trčiš srcem i pobeđuješ voljom. Tako to čine sportisti, tako to rade maratonci među kojima je i dugogodišnja maratonka Zagorka Vukadinović koja je sa nama podelila gotovo svaki kilometar svoje karijere, otkrila šta trčanje predstavlja za nju, a evo i koliko trka je istrčala i koju poruku šalje budućim trkačima.
Kada ste krenuli da se bavite trčanjem i odakle ideja da se upustite u trkačke vode?
Potreba za fizičkom aktivnošću nakon dugog sedenja na poslu me je naterala da razmislim koji bi mi sport odgovarao. Te 2013. godine sam na poslu provodila i po više od deset sati dnevno. Za trčanje sam se odlučila jer mi je to bila najlakša opcija, obuješ patike i jednostavno kreneš.
U par reči, šta trčanje predstavlja za Vas?
U početku je to bila potreba da pokrenem ukočeno telo od predugog sedenja, a sad je mnogo više od toga – osećaj sreće i zadovoljstva nakon treninga je samo jedan od benefita.
Da li se i šta promenilo u Vašoj svakodnevici nakon što ste „kročili u trkačku priču“?
Trčanje je vremenom menjalo moj stil života u meri u kojoj sam to želela i na način koji mi odgovara. Trudim se da u toj aktivnosti uživam što više. Što se tiče ishrane, ona se promenila u toku priprema za trke i u toku trke (na primer, konzumiranje gelova). Takođe, dosta pažnje posvećujem hidrataciji.
Kako trčanje utiče na psihu i da li je ono Vaš beg od svakodnevnih poslova i ustaljenog ritma od 9 do 5?
Trčanjem se, pored fizičke, jača i mentalna snaga. Pored toga, trčanje doprinosi relaksiranju psihe nakon napornog radnog dana.
Iz Vašeg iskustva, koji trenutak na stazi zna biti najteži i kako se isti prevazilazi? Jeste li i Vi „naišli na čuveni zid“ tokom većih trka?
Najteži trenutak na trci je između 26. km i 33. km. Nema jedinstvenog rešenja za prevazilaženje teških trenutaka tokom trke, već to može biti neka lepa misao, nasmejano lice koje pruža podršku, motivaciona poruka na transparentu…
Šta sve jedan trkač mora da zna? Postoje li neka pravila?
Postoje mnoga pravila, a individualna je stvar svakog trkača koje će od njih prigrliti, u zavisnosti od cilja koji trkač želi da postigne.
Na koliko ste trka do sada učestvovali, koliko polumaratona i maratona i postoje li neke trke koje ste trčali van Srbije ?
Trčala sam četiri maratona i dvadesetak polumaratona, a van Srbije, tu su bili: Malta, Istanbul, Firenca i Napulj.
Koja trka Vam je ostala u najlepšem sećanju? Koje se prvo setite kada „pogledate na trasu“ iza sebe?
Trka koja mi je ostala u najlepšem sećanju je polumaraton u Napulju. Prelepi predeli, atmosfera, sunčan dan, trčanje uz obalu mora…
Koja medalja Vam je najdraža?
Ova zadnja sa Beogradskog maratona 2025. godine. Maraton na kom sam ostvarila najbolje vreme u dosadašnjoj trkačkoj karijeri.
Fotografiju ustupila sagovornica
Pripremate li se trenutno za neku trku i koji su dalji planovi?
Sada sam u fazi oporavka od prethodne trke. Plan mi je da istrčim još jedan maraton do kraja godine i nekoliko polumaratona između.
Neki savet za žene Vaših godina, ali i sve druge koji se dvoume da li da startuju u trkački život?
Generalni savet svima, je da ukoliko im zdravstveno stanje organizma dozvoljava, uplove u trkačke vode, uz moto:
,,Tvoj jedini limit si ti! Ne stvaraj svoje granice, stvaraj svoje ciljeve, pa ćeš granice lakše preći.”
Foto: Fotografije ustupila sagovornica
