Retko gde ima tog mesta gde nema vina, pa i slabo gde ima te oblasti u kojoj se ne gaji grožđe, ako ništa drugo, bar ne pod verdim nebom. Azija je ogromna da bismo je označili uz par vinskih etiketa. Ovog puta, tekstom pratimo vinski put Kine. Koje sorte grožđa gaje Kinezi i na koji način obrađuju vinograde?
Internacionalno za početak
Popularnost internacionalnih sorti poput čuvenog i imenom zvučnog šardonea ili kaberne sovinjona, pa i merloa dovela je do toga da se vina od ovih sorti piju svuda po svetu, a zasadi vinograda od istih neguju širom planete. Tako, ove sorte svoje mesto imaju i u Kini, a police mnogih kineskih restorana i kuhinja čuvaju mesto za ove poznate etikete.
Ipak, Kina ima i nešto svoje, što nije karakteristično za neki drugi kraj i što se prilagođava klimi ove narodne republike.
Hladna klima ,,uspela je da u svoju vinsku listu primi” mnoge autohtone hibride i tako razradi veliki broj što vinskih što stonih sorti grožđa.
Divlja loza kao simbol otpornosti i uvod u hibride
Pre standardnih vinskih i stonih sorti, te hibrida koji zauzimaju zasade širom kineskih provincija, ova država ima svoju divlju lozu, Vitis Pseudoreticulata, autohtonu vrstu koja je rasprostranjena u vrućoj i vlažnoj južnoj Kini. Tako autohtona, poreklo vodi iz istočnog dela ove države. Tako divlja, nalik na naše uobičajne divlje podloge, a ipak joj se plodovi ubiraju, otporna je na mnoge bolesti vinove loze uključujući i pepelnicu, a dobar otpor ima i na vlagu. Iako nije od onih sorti namenjenih baš za vino, sitne bobice ove loze našle su primenu, te se od istih prave džemovi, sokovi, a imaju i dekorativnu ulogu te krase mnoge vrtove.
Pod imenom Zuoshan No. 2 vodi se jedna sorta divljeg grožđa koja svoje poreklo nosi iz severoistočne Kine. Još jedan čokot otporan na veću hladnoću daje grožđe koje odlazi u vino, ali isto tako doprinosi samom razvoju nekih drugih hibrida koji su otporni na bolesti koje prete lozu. Cuo Šan Er br. 2 kako se izgovara, ima grožđe koje je visoke kiselosti i ima visok nivo tanina.
Beichun, Beihong, Beibinghong ili serija grožđa pod imenom Bei gde se navedene ubrajaju. Ove sorte su vinske i najpoznatiji su hibridi. Razvijene od strane Instituta za botaniku Kineske akademije nauka, imaju visoku otpornost na hladnoću te mogu da prkose temperaturi i do 23oC ispod nule. Beimei, hibrid iz ove serije, prepoznatljiv je po interesantnim aromama i to ruže. Ova serija vinskih sorti rasprostranjena je u preko dvadeset provincija.
Ništa manje nisu zastupljene ni stone sorte grožđa, te se ističu sorte poput: Jingfeng, Fenghong, Hutai No.8, Xiazhihong, Xinyu, Yanhong, Zaomanao, Shennongxiangfeng, Wuhecuibao i mnoge druge koje su uistinu, za izgovoriti nama malo teže, mnogo teže nego ih degustirati i njihovim vinom nazdraviti.
Zaomanao je nastala spajanjem Muskat Hamburga i Jingzaojing, tu je i Zexiang takođe spoj Muskat Hamburga i Longyan. Hutai No.8 crno je grožđe izrazito krupnih boboca, dok Fenghon takođe karakterišu velike boboce crvenkaste do tamnorozikaste boje.
Longyan (Dragon Eye iliti Zmajevo oko) je popularna sorta belog grožda koja se može voditi i u stone, a može ići i u vino. Od istog se pravi belo vino ili penušavac. Grozdovi su krupni, a ova sorta ima veliku rasprostranjenost u mnogim provincijama uprkos nešto manjem prinosu.
Flame Seedless bila bi još neke od sorti i to ranih koja je zastupljena u regionu Sinđang (Xinjiang). Mada zastupljena i van Kine, zbog svog kvaliteta koji je stvorio i veliku potražnju u ovoj državi. Pored toga što rano sazreva, ovo crveno grožđe ima sladak ukus, besemena je sorta, a ima i dug vek trajanja te eto još jednog razloga zašto je potražnja istog u Kini velika.
I nije samo pod vedrim nebom, i nije samo jedna berba
I ovo bi bila samo jedna paleta kineskih sorti grožđa. Uklapane u vremenske prilike i klimu, uz teroare i razvoj, Kina je proizvodnju grožđa podigla na veliki nivo. Nešto tradicije i autohtonog, ali i moderne metode obrade i uzgoja, ovu azijsku državu su svrstale među najveće svetske proizvođače grožđa. Ako klima ne godi za sve, onda su tu čokoti i redovi ispod najlona. Ogromni plastenici tunelskog tipa, u kojima vinogradi rastu i obrađuju se, predstavlja jedan deo vinogradarstva Kine. Vinogradi se formiraju na dva sprata jer se ovde radi o dveju berbe tokom godine. Prva berba odvija se između jula i septembra, dok druga traje od decembra do marta.
Grozdovi pod oklopom u različitim rejonima
Nešto što kod nas nema da se vidi to je i čuvanje grozdova tokom obrade, ali i same njihove zaštite. Kineski vinogradari grozdove delom uvijaju u papirne kese sa ciljem da grozd zaštite od pesticida prilikom tretiranja samih lastara, te od insekata, ali i da dobiju na boji pokožice.
I za sam kraj, Kina je prostrana te tako i ona ima svoje rejone koje karakterišu određene sorte. Oni glavni kineski regioni za uzgoj grožđa bili bi: Ningsja, Sinđang, Šandong, Hebej, Yunnan, Liaoning…
Foto: Prezeto sa Unsplash
Izvori: Agroklub.rs, hr.vinicolewinecellar.net
