Iako se poslednjih godina više ,,rađaju” vinogradi pod vinskim sortama grožđa nego li pod onim sortama koje su namenjene samo jelu jer je potražnja istih sa rađanjem nekih novih vinarija i etiketa porasla na mnogo veći nivo, ipak, oni koji su rešili da se zadrže na stonim sortama grožđa, iste će i negovati, ali i saditi, više ili manje, zavisno od samog tržišta. Danas prostor dajemo sortama koje ne idu u burad ili bocu, ali zato idu u korpice ili direktno u usta. Ovo su po potražnji najpoznatije stone sorte grožđa na teritoriji Republike Srbije.
Najčešće zbog krupnog zrna, mesnatog i jako ukusnog, pa i osvežavajućeg, a onda i zbog malog broja semenki u bobicama, stone sorte grožđa uspele su da privuku veliku pažnju kako velikim proizvođačima, tako i hobistima koji žele u svojim dvorištima da naprave vinjagu ili mali vinograd za svoje potrebe. Na pitanje poput: ,,Koje grožđe je ukusno i šta predlažete da posadim za ,,svoju dušu”, šta pojesti?, sigurno nećete dobiti odgovor koji će se bazirati na rečima poput: kaberne sovinjon, šardone, sovinjon beli i tako dalje, već bi se lista predloga svela na nekoliko sortica, crnih ili belih, koju su se po prijemu i rodnost dobro pokazale na našem području, pa evo nekih.
Crne stone sorte grožđa
Kardinal
Zvučnog imena i sorta koja krasi mnoge vinogradarske parcele upravo je Kardinal. Poreklom iz daleke Kalifornije, ova stona sorta nastala je ukrštanjem sorte pod imenom Flame Tokay i sorte Ribier i to 1939. godine. Karakterišu je krupni grozdovi, srednje zbijeni, a bobice su krupne ljubičastoplave boje i nijanse variraju od jedne do druge bobice. Ova hrskava i ukusna sorta kod nas je najzastupljenija u rejonu Tri Morave, te blizu polovine svih zasada ove sorte odlazi u ovaj rejon. Prema istraživanjima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo taj pocenat bi iznosio 44,23. Takođe, Kardinal je popularan i u Francuskoj, SAD-u, Italiji…
Mišel Paljeri
Mišel (zvanično Mišel Paljeri) svoje poreklo vodi iz Italije i nosi ime svog autora, a nastao je ukrštanjem Red Malaga i Ribiera. Veoma veoma bujna sorta i rodnosna. Još kao lozni kalem, ova sorta daje dosta na lastarima i masivnosti, a slično se ponaša i u vinogradu. Grozdovi su poprilično krupni, bobice su crno-ljubičaste boje, takođe krupne. Sazreva polovinom septembra, a kod nas je ubedljivo sade i neguju u rejonu Tri Morave i to 88% prema podacima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo.
Moldavija
U originalu Molodova, poreklo vodi baš iz države sa kojom deli ime, a jedna od najpopularnijih sorti čija potražnja ide baš zato jer njena nega ne zahteva neku hemijsku zaštitu te oni koji žele lozu koja ne mora da se tretira pesticidima, rado će se odlučiti za Moldaviju. Kasnije sazreva, negde početkom oktobra, a vrlo je bujna i dosta rodi. Osvežavajuća, tamnoplavih bobica, ova sorta je jedna od onih otpornijih na mnoge bolesti, a nešto je otpornija i na niske temperature. I ona je svoju najveću zastupljenost predala rejonu Tri Morave.
Muskat Hamburg
I evo jedne interesantne sorte kojoj ćemo kroz neko vreme posvetiti celu priču. Muskat Hamurg iliti 2u1, kralj mirisa i deo kupaža, navodi se kao i stona sorta, ali isto tako odlazi u vino. Ova visokokvalitetna sorta stonog grožđa, plavkastoljubičastih bobica i krupnih grozdova, zbog svoje arome, nije samo našla primenu u jelu već i stvaranju vina. Poreklo vodi iz Engleske, a u njenom stvaranju učestvovale su sorte Aleksandrijski muskat i Frenkenthal. Bujna je sorta, rasprostranjena širom sveta, a potražnja za njom velika je i među srpskim vinogradarima.
Bele stone sorte grožđa
Afus-ali
Kako ga razotkriva i samo ime, Afus-ali svoje poreklo vodi iz Male Azije. Visokokvalitetna stona sorta, krupnih, rastresitih grozdova koji znaju da premaše i 1 kilogram. Iste krase velike i to izdužene žućkastozelene bobice koje idu do ćilibar-žute boje u period dobrog sazrevanja. Za razliku od nekih drugih sorti, ova sorta zna da bude osetljiva. Prema učešću vinograda sorte Afus-ali u vinogradarskim rejonima Srbije opet vodi rejon Tri Morave, a nakon toka Niški rejon.
Viktorija
Nastala ukrštanjem čuvenog Kardinala i najkvalitetnije bele stone sorte, prethodno navedene, Afus-alija. Sorta Viktorija je svoje poreklo podpisala pod rumunsko. Krupnih grozdova, oko 600 grama, zatim krupnih izduženih žućkastozelenkastih bobica, poslednjih godina, zbog samih vremenski uslova, nešto je zahtevnija za održavanje i kraćeg je veka čokot jer je sorta podložna sušenju. Ipak, i dalje je najrasprostranjenija u rejonu Tri Morave i to sa gotovo 50% učešća vinograda u vinogradarskim rejonima Srbije. Jedna je od najvažnijih stonih sorti grožđa u svojoj državi, Ruminiji, a onda i u Grčkoj, Italiji, ima je i u Makedoniji, i gde drugde nego kod nas.
Demir Kapija
Sorta koja se sve manje kalemi, sve manje traži od strane vinogradara, a nekada je bila zastupljena u mnogim gazdinstvima koja su se porodično bavila vinogradarstvom. Sinonim vinogradarskih redova 80-ih godina dvadesetog veka, Demir Kapija, nastala je urkštanjem Muskat Ontonela i Kraljice vinograda. Grozd ove sorte je srednje veličine, bobice takođe uz još neke karakteristike: spljoštene, te zelenožućkaste boje i okrugle. I Demir Kapija ima muskatnu aromu, ali je manje rodonosti. Prema podacima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo, učešće ove sorte je šarenoliko te je ima i u rejonu Tri Morave, Sremu, Negotinskoj Krajini, ipak potražnja za istom je sve manja i manja.
Lasta
Nešto mlađa stona sorta, priznata tek 1991. godine, a po imenu poprilično popularna upravo je Lasta. I ona je nastala ukrštanjem dve sorte i to Muscat de ST Vallier i Ljane. Rodna, sa grozdovima srednje veličine i krupnijim bobicama zelenkastožućkaste boje, ova sorta je nešto osetljivija u odnosu na neke druge navedene, pa zahteva redovnu zaštitu od pepelnice, plamenjače, te sive truleži. Osteljiva je i na mrazeva, ali isto tako i na sušu.
Izvor: Određeni podaci preuzeti sa CEVVIN.RS
Foto: OdVažni
