U našem komšiluku, u Republici Severnoj Makedoniji, svega par kilometara od grada zvanog Negotino, ušuškalo se selo Donji Disan, a put do njega vodi preko vinograda čiji se kraj gubi u daljini, negde tamo prema Vardaru. Baš u tom naselju, još polovinom prošlog veka, formirana je firma Venec i baš ti vinogradi koji vode do Donjeg Disna pripadaju Vinariji Venec. O formiranju prvo zadruge, a kasnije i o formiranju vinarije, istoriji firme Venec i tajni njene dugovečnosti, razgovarali smo sa direktornom iste, Ilijom Jančevim.
Entuzijazam kao pokretač i najjače sredstvo
,,Venec” je osnovan davne 1956. godine u okviru sistema Jugoslavije, tada kao zemljoradnička zadruga kojih je u to vreme bilo gotovo u svakom naseljenom mestu.
,,Firmu je osnovao moj deda, po kom nosim ime i prezime, takođe Ilija Jančev. Krenulo se sa puno entuzijazma i odlučeno je da nam glavna delatnost bude upravo vinogradarstvo. Moji preci su polako počeli da podižu zasade, a način obrade daleko se razlikovao u odnosu na danas, budući da je bilo i drugo vreme, ali i sama situacija. Kako se firma razvijala, tako su se na neki način proširivale delatnosti. Sve to je uticalo da naša firma prođe kroz određene transformacije koje su se odnosile i na njen naziv”, ističe Ilija Jančev koji je na mesto direktora ,,Veneca” došao 2007. godine, dok je ta odgovornost pre njega pripadala njegovom ocu, Ignetu Jančevom i to od 1995, a koju godinu ranije i Ilijinom stricu, Ljupču Jančevom.
Na samom početku vodili su se kao zemljoradnička zadruga, nakon toga kao zemljoradnički kombinat, da bi se 1995. godine napravila totalna transformacija i od te godine, pa sve do danas, vode se kao Akcionarsko društvo Venec. Upravo do ove 1995. godine naglašavaju da je sve bilo u fokusu primarne proizvodnje.
,,Firma poseduje 850 hektara zemlje. Akcenat nam je na proizvodnji grožđa. Imamo oko 350 hektara pod vinovom lozom, od toga 250 hektara zauzimaju vinske sorte, a onih 100 hektara pripada stonim sortama.” Iako su sa vinogradarstvom počeli ,,Venec” gotovo da ima sve poljoprivredne delatnosti koje su podjednako važne za ovu firmu.
A pre i pored vinarije…
,,Bavimo se i povrtarstvom i to na 30 hektara, ali i voćarstvom. Proizvodimo kajsije, breskve, kruške… Isto tako, na 350 hektara proizvodimo i žitarice, negde oko 300 hektara nam je pod pšenicom i oko 50 pod ječmom. Od 2005. godine imamo i sopstvene silose i to 3500 tona, a kapacitet prerade oko 15 tona na dan, to nije veliki kapacitet, ali zadovoljava naše potrebe. Tu je i farma sa oko 500 ovaca i 30 krava.”, objašnjava direktor Veneca.
Pored toga, Ilija dodaju da poseduju mlin, hladnjaču kao i prodavnice koje upravo nose naziv njihove firme, a u kojima se mogu kupiti proizvodi Veneca. Za većinu posla zaduženo je 120 stalnih radnika, a isto tako imaju dobro razvijenu kooperativu, oko 500 kooperanata, koja se zasniva na proizvodnji grožđa i otkupu istog. Uz to dodaje da imaju dobru, ozbiljnu i više od pola veka dugu saradnju sa proizvođačem loznih kalemova upravo sa teritorije Republike Srbije.
Ako bismo Donji iiti Dolni Disan posmatrali iz ptičije perspektive, ovaj kraj bi nam odao utisak kao da ga je neko posuo zelenom, a usred berbe ljubičastom i žutom bojom – ovo mesto je okupano vinogradima i predviđeno za proizvodnju kvalitetnog grožđa koje i pred kvaliteta daje i visok kvantitet.
,,U srcu smo Tikveša i naše mesto je poznato još od davnina kao mesto za proizvodnju kvalitetnog grožđa. Čak 90% površine Donjeg Disna je pod vinogradima. ”
Prve sorte i krajnji cilj
,,Venec” se danas može pohvaliti šarenolikom lepezom kako vinskih tako i stonih sorti grožđa. Koje su sorte zauzele prvo parče zemlje ,,Veneca” i koje danas zauzimaju prostranstva i prostranstva, Ilija Jančev prepričava priču koja se prenosila s kolena na koleno i predstavlja današnji katalog grožđa iz ,,Veneca”.
,,Kroz našu tradiciji, rade se dve poznatije sorte, a to su vranac i smederevka, i naravno radimo i druge sorte, što bele što crne. Imamo šardone, sovinjon beli, traminac, tamjaniku, pinot grižo, merlo, kaberne sovinjon, širaz i kratošiju… ”
Sada već ,,Vinarija Venec”, napravila je jedan veliki korak nakon totalnog rebrenda 2016. godine: ,,Odlučili smo se na jedan korak, a to je negde oko 850000 litara vinarije. Možda je trebalo krenuti obratno, mada u mikrovinariji se radi 100% naše grožđe, negde oko 15% naše proizvodnje. ”
Koju ulogu igra sorta vranac u ,,Venec vinariji”? Koliko trenutno ova vinarija ima etiketa na policama? U čemu vide svoj napredak i na koji način planiraju da sebe, ali samu državu pozicioniraju na vinskoj mapi? Koja vina su im se najbolje pokazala na tržištu i gde sve ista izvoze? O ovome, ali i još o mnogo čemu biće reču u drugom delu teksta koji sledi, do tada, Ilija Jančev nas uvodi baš u drugi deo razgovora jednom rečenicom:
,,Cilj nam je da prizvedemo kvalitetno grožđe i isto pretvorimo u kvalitetno vino. ”
FOTO: Magazin OdVažni
