Sezona krsnih slava je uveliko počela i ostatak jeseni provešćemo, pa možemo reći, više manje, u gostima. I dok sa jedne strane nastojimo da ispoštujemo domaćine, negujemo tradiciju i običaje i sačuvamo druženje i prijateljstva, s druge strane ne razmišljajući zapostavljamo prave vrednosti i „serviramo“ na slavski sto neslavske teme.
Sve što može stati u tanjir
Ulazite u domaćinov dom, čestitate slavu, zauzimate svoje mesto za slavskim stolom, a onda počinju da se nižu priče, aktuelne teme i najnovije vesti. Dekica, preko puta vas, možda dođe neki komšija ili od domaćinove majke ujak, postavlja pitanje gostima:,, Jel ste gledali dnevnik sinoć?” Pored njega, teča od domaćice samo niže odgovore i postavlja nova pitanja. Onda kreću rasprave, predavanja, a ponekad i prepirke. Umesto veselih i blagih tema, od večeri napravismo horor priču.
I dok se sa jedne strane priča o novostima, sa druge strane strina započinje svoju priču o mešanim kolačima i snaji koja nije mogla doći na slavu, iz nekog, vrlo bitnog razloga, koji ka bi ka ne bi otkrila, a razloga nema. Baka od blizu devedest leta prebrojava goste i svakog upita i propita nešto. Od toga kad će udaja/ženidba i što se kasni sa tim, do onoga kolika ti je plata i koliko plaćaš kiriju. I ako si možda mislio da se pohvališ položenim ispitom ili diplomom, odustao si jer te čeka milion pitanja i potpitanja. Naravno, tu je i grupica koja degustira hranu uz komentar: ,,Koliko li ovde ide belanaca, a koliko oraha i da li je margarin posan?’’, ,,Oslića su verovatno kupili dok je bio na akiciji, a salata im deluje sveže, kako to?’’.
Posle skoro dva sata, eto i grupe gostiju koja kasni uz obrazloženje da je zaova morala kod frizera, a u salonu je bilo gužve jer ipak, sezona je slava. Zet zauzima svoje mesto, dok dečica pomno prate da li na tanjiru još ima ruske salate i kačkavalja. Tu je i pobratim koji gleda u sat jer mora na još jednu slavu. Kum koji dolazi sad, pa dogodine, pokušava da shvati ko je kome ko i o čemu se priča, a random neki gost koji dolazi na slavu jer nikako da se reše da se ne zovu više, već je ispio dve čaše belog i pola litra crnog. Deca se polako udaljavaju od stola, od roditelja traže tablet računare i mobilne telefone jer imaju važnija posla, svi na trosed i četovanje možete da počne. Do kraja večeri, neko mora nekog popreko da pogleda i taman posla da se u miru rastanemo. „Zasolismo“ slavu sa neprikladnim tema, „začinismo“ i sa pokojom psovkom, dete dobi batine jer je prosulo sok na mamin telefon – „Pakujemo se odmah, idemo kući! ”
A zašto ne ovako?
Priznaćete, ova priča vam deluje poznato? Hajmo da se vratimo pred kuću domaćina. Opet ulazimo u domaćinov dom, čestitamo mu slavu uz komentar da još dugo godina u zdravlju, radosti i miru proslavlja. Kada smo se lepo svi smestili, kreće zdravica i iskrene želje.
Za stolom, lepe teme, lica nasmejana jer se dugo nismo videli. Pohvala domaćici da je večeru izvrsno spremila i da je domaćin rakiju odlično ispekao i vino dobro pretočio. Sa slavskog kolača ne skidamo pogled jer je jako lepo ukrašen. Deca pitaju svoje roditelje da li mogu da se igraju, i već su krenuli ispod stola da prepričavaju priče i doživljaje od danas. I možda je teča malo više popio, ali je zato tu tetka koja će voziti u povratku. Kolači su bili ukusni, pa je u redu da domaćicu pitamo za recept. Prisećamo se proteklih godina i čudimo se koliko su nam deca porasla. Tu su i neke lepe vesti i novine.
Zahvalni smo jer smo svi opet skupa, vedri, zdravi i na broju. Već se približava noć, a onda kreću rečenice: ,,Uzdravlju da nam dođete opet.” , ,,Navratite kad imate vreme.” ,,Čekamo i mi vas na našoj krsnoj slavi.”. Dečica su po ulasku u auto već zaspala jer im je veče bilo zanimljivo. Osmesi na svakom licu, a jedina nevesela misao je kako veče prođe za čas.
Srećni praznici!
Foto: Unsplash
