Sezona vinskih događaja traje tokom cele godine, ali pošto je berba grožđa uveliko završena, nešto je manje posla u vinogradu i generalno oko vinove loze tokom ovog perioda godine, red je da se iz redova pomerimo malo do štandova. Ako te zanima vino, a nisi upoznat sa sortama grožda niti vrstama vina, krećemo sa tobom od nule.
Odmah ćemo ti reći da i ne treba da poznaješ sve sorte grožđa jer je to… nemoguće. Zašto? Pa na svetu ima oko 10000 sort grožđa, od toga oko 15% se koristi za pravljenje vina, tako da ovaj podatak možeš samo zapamtiti, ako se slučajno nekada zadesiš u nekom kvizu ili te neko tek tako upita. A šta je ono što bi mogao da naučiš u nastavku? Prvo ćemo proći kroz vrste vina, one upečatljive za naš kraj, a onda ćemo ukratko navesti neke od najzastupljenijih sorti od kojih se pravi vino i to na našim prostorima, tako da, ako se nađeš na nekom od vinskih sajmova koji se organizuju kod nas, postoji mogućnost i da pogodiš od koje sorte je vino koje konzumiraš bez da vidiš etiketu ili da ti izlagač otkirije sortu.
Osnovne vrste vina
Jednostavno da jednostavnije ne može biti iako je vino prava nauka, osnovna podela vina glasila bi: crno(crveno) vino, belo vino, roze, desertno vino i penušavac. Kako da ovo zapamtite, pa jednostavno, po boji, peni ili procentu alkohola. Crveno ili crno, belo i roze vino je baš onakve boje kakvo mu je i ime tj. boja. Penušavac vam je više manje poznat, a desertna vina imaju daleko veći procenat alkohola od klasičnih vina, preko 15.
Pre nego što pređemo na najpoznatije sorte kod nas, od kojih se pravi crno, belo i roze vino (penušavac i desertna vina ostavljamo po strani jer odlaze u detaljniju podelu, pa da te ne bunimo u startu) samo ćemo ukratko navesti neke od podvrsta vina, pa kad savladaš vrste, naučićeš kroz vreme i podvrste. Koliko je vino slatko, tačnije koliki je nivo slatkoće vina, dovodi do jedne podele gde vina delimo na: suva, polu-suva i slatka vina. Sve ovo sada ostaje po strani jer je vreme da nabrojimo neke sorte grožda od kojih se pravi crno, belo ili roze vino, a koje možete degustrirati na sledećoj manifestaciji. Na nijanse ovog puta zaboravite jer je sada samo bitno da za belo vino ne kažete da je napravljeno od ove ili one crne sorte grožđa.
Crno, belo ili roze?
Odabrali ste crno tj. crveno vino, pa se dvoumite koja li to sorta može biti. Kod nas se najviše gaje crne vinske sorte poput: Prokupca – naše najpoznatije crne autohotone sorte grožđa, Vranca, Kaberne Sovinjona, Kaberne Frana, Merloa, Crne Tamjanike, Crnog Borgundca, Širaza i tako dalje sve do kupaža sličnih. Ovo su neke crne vinske sorte grožđa koje daju kvalitetna crna vina i poznate etikete, te će te ih sigurno naći na našim policama i štandovima.
Ako vam je pažnju prvo privuklo belo vino, onda u čaši verovatno imate: Belu Tamjaniku – jednu od najpoznatijih mirisnih belih vinskih sorti groža. Redak je štand koji nema bocu vina od ove sorte. Isto tako, možda degustirate Italijanski Rizling iliti drugačije poznat pod imenom Grašac. Tu su i visokokvalitetne sorte poput Šardonea i Sovinjona Belog, a onda i zanimljiva Sila, Jagoda, Smederevka i redom. Naravano, uz sve navedeno po neka i kupaža tj. miks više sorti.
I na kraju dolazimo do roze vina, a priča je skroz jednostavna. Boja rozikasta, do narandžasta, a sorte različite ujedno i one koje „upadaju“ u boce crnih vina Kaberne Sovinjon, Prokupac, Merlo, Hamburga…
Zvuči komplikovano? Vremenom se savlada, te ćete i žmureći, po mirisu, prepoznati o kojoj je sorti reč. Za početak, podsetnik u džep, pa da ne odemo predaleko i da ne ispadne da je jagoda baš kao jagoda crvena, a bela tamjanika skroz crna.
Foto: Unsplash
