Danas se obeležava Svetski dan hrane, ali isto tako, današnji datum pripada i Svetskom danu hleba. Ovoj namirnici koja je simbol hrane i koja ima dugu istoriju poklanjamo današnji naslov i dajemo prostor jer ,,Za hleb, uvek mora da se ima’’. Evo kako je hleb, sada već i dodatak hrani, nastao i gde ga sve ima kad nije na trpezi.
Istorija hrskave kore
S jedne strane, stručnjaci veruju da hleb nastao još pre 12000 godina i to od mlevenog žita pomešanog sa vodom. Tako ostavljena smesa na zagrejanom kamenu ili prekrivena vrelim pepelom narasla bi u hleb.
Sa gajenjem žitarica stvorila se i prva potencijalna priča o hlebu. Međutim, pre pronalaska brašna, ljudi su žitarice žvakali, pa zbog tvrdođe prešli na potapanje zrna u vodu, da bi i na kraju došli na ideju da melju žitarice. Sve to uz dve šake i dva kamena. Tako je nastalo nešto slično brašnu i preteče današnjem hlebu.
Od Egipta do Grčke i cele Evrope
Kvasni hleb, ili nama dobro poznat hleb koji svakodnevno konzumiramo, svoj recept donosi iz Egipta. Koru po koru i priču o hlebu započinjemo u Egiptu, a evo i kako. Lenda kaže…
Kada je jednom Egipćaninu sin upao u Nil, nakon što su ga spasili, roditelji su svoje dete odveli svešteniku. Sveštenik je dugo čitao molitve, a dete je oči tek otvorilo kada je pao mrak. Ostavivši pre izlaska iz kuće brašno i hleb, uveče kada su se vratili videli su da je smesa za hleb narasla. Kako su bili veoma gladni, naraslo testo su ispekli i dobili mekani hleb. Od tada se hleb sprema na sličan način. Egipćani su smatrali da je hleb veza sa telom i dušom i isto tako veza čoveka sa Bogom.
Od ove legende iz Egipta, priča o hlebu putuje za Grčku, gde su se za hleb ljudi molili boginji zemlje, ratarstva, plodnosti i žita, Demetri. I iz Grčke dolazi legenda koja glasi ovako:
Ova boginja imala je ćerku po imenu Persefona za koju je bila jako vezana. Had, koji je bio zaljubljen u Demetrinu kći, jednog dana je otvorio zemlju i povukao Persefonu u podzemlje. Majka je tugovala za svojom ćerkom i poslala je neplodnost na Zemlju. Ta neplodnost je stvorila nemaštinu kod ljudi, te su se i bogovi pobunili, a među njima je bio i Zevs, Persefonin otac. Zevs je odlučio da napravi takozvani sporazum između Demetre i Hada, po kom je kći mogla da bude sa majkom dve trećine godine, a sa Hadom jednu trećinu. Iz ove priče nastaje i to da Demetra tugujući u zimu na Zemlju šalje neplodnost, a kad joj se kći vrati, zemlju oblači u zelenilo i daruje rod. Iz Grčke, mekano i vazdušasto testo prekriva Evropu. Hleb svoju rernu nalazi u Rimu i svuda redom.
Plodna Srbija i vruć hleb
Hleb je Srbima verovatno bio poznat od davnina i ujedno to je bila najvažnija hrana. U mnogim pričama, pesmama, besedama spominje se upravo hleb koji je prehranio stanovništvo, a još 1348. godine se hleb po prvi put pojavljuje u pisanim izvorima. Hleb je za Srbe predstavljao spas, bio je i hrana za siromašne, a nalazio se i na svečanim i bogatim trpezama. Tako je i dan danas. Takođe, u utvrđenju Stari Ras, u jednoj kući, pronađen je i najstariji komad hleba koji datira iz 12. veka.
Simbol zajedništva, plodnosti i pričešća…
Hleb je i simbol pričešća kod pravoslavnih vernika gde uz vino koje simolizuje krv Hristovu, hleb predstavlja telo Hristovo. U molitvama, tokom praznika i krsnih slava, proslava, hleb ima svoje mesto i svoju priču. Ono što je sigurno, hleb nije tek tako samo hrana već ima svoju tradiciju i svoju simboliku. Hleb se poštuje, na hlebu se zahvaljuje jer dok ga ima smatra se da je sve u redu. Ako hleba ima u kući, gladni nećemo biti. I možda nije na meniju pod naslovom „glavno jelo“, ali je glavni prilog koji se uvek i uz skoro sve traži.
Kao simol zajedništva i glavna namirnica, gleb je dobio pre tačno dve decenije i svoj dan, 16. oktobar, a uvelo ga je Udruženje pekara i poslastičara iz Nemačke. S toga, danas, ali i svakog dana, ne zaboravimo da cenimo ovu namirnicu jer nam daje utehu i jer nas hrani.
Izvor: www.cudo.rs
Foto: unsplash
Tradicija, običaji i zanimljivosti
Srodni tekstovi:
