Pričali smo o mnogim običajima koji se poštuju od kraja do kraja i svako mesto ima neku svoju priču, neku svoju tradiciju i ono nešto što će meštanima nekih drugih sela biti zanimljivo da čuju ili će ih prosto začuditi. Da li znate da postoji jedan dan u godini (nedelja) kada komšinice, žene iz sela, prijateljice, poznanice, pa i one kojma nikad niste oči videli, dođu u dom u kom se u proteklih godinu dana oženio ili udao neko? Evo o čemu je reč.
Na Mesne poklade (ove godine padaju 15. februara iliti danas i poklapaju se sa državnim praznikom) dođe vreme da se kolačima i slatkišima daruju svi koji su od proteklih Mesnih poklada, pa do ovih ušli u bračne vode. Ovaj običaj smo sreli u pojedinim selima trsteničkog kraja, a kako smo ga mi, iz ugla posmatrača doživeli, kako su ga meštanke opisale i šta se sve iza istog krije, otvaramo vam vrata ove priča kao što i domaćini tog dana moraju otvoriti vrata svog doma.
Samo da se ide
Nebitno da li su stupili u brak ili su se samo verili ili se pak ona ili on preselila/preselio u njegov/njen dom, nema veze, eto povoda da se i ove godine domaćice sastanu i odu na čast u kuću iz koje je mlada ili mladoženja. Kao dar kupiće pokoji slatkiš, a nakon toga kreće prava šetnja po sokacima. Što više mladenaca ove godine, to više domova za posetiti, kafa za popiti, tortica za isprobati i priča za proćaskati.
Od običaja i druženja do novih seoskih tema
E sada, ovaj običaj verovatno ima svoju istoriju, svoje lepe strane, ali i svoje malo nezahvalne cake za same domaćine, pa i maldence, koji bi tog dana trebalo ugostiti, pa ako ništa manje, bar pola sela.
S jedne kulturne i fine strane, uz koju se neguje stari običaj, eto prilike da žene sa sela malo i predahnu od radova na selu, bašte, kuhinje, te da se druže, razmene pokoji kulinarski recept, upoznaju neku novu meštanku ili buduću prijateljicu, a i iskreno požele puno sreće mladencima. Ima povoda za slavlje tako da je radost u kući uvek dobrodošla. Možete porazgovarati sa nekim, čuće se još neka lepa vest.
A onda, da bismo vam dočarali drugu stranu… e pa moramo vam dodeliti ulogu, i to ulogu domaćice. Zamislite da ste udali ćerku ili oženili sina u proteklih 365 dana i da je došla ta sedmica u godini i ta nedelja u nedelji kada će vam na vrata zakucati komšinice, rođake, koleginice, prijateljice, pa čak i meštanke iz skroz drugog kraja sela čije ime možda i ne znate. Naravno, mogu i da ne dođu ako ne žele jer niste bliske porodice, a mogu se i pravdati sa onim: ,,I njena je baba donosila meni kolače.” ili ,,Pa red je da se ode malo. ”, ,,Možda mi zamere ako ne odem.”. Sve u svemu, na ovu čast se ne zove, gošće se same pozivaju, pa je malo i nezgodno da ih vratite sa vrata ma koliko vam nije drago što je još jedna pričljiva i radoznala dama prešla vaš prag.
I sve bi ovo nekako i prošlo da ovaj praznik pada tokom toplijih i sunčanijih dana te biste sve te gošće mogli i dočekati i poslužiti na terasi ili u letnjikovcu. Ali ne, praznik baš pada tokom zime te vrata svoje kuće morate otključati.
I dok su neke gošće došle iz najbolje namere, da vas i vašu porodicu ispoštuju, druge su već uočile tračak prašine na TV komodi kao i da li vam je tepih persijski ili ne, koliko prostorija u kući imate, jeste li skoro krečili i da li su tanjirići za tortu od porcelana ili arkopala. Posle svega par minuta, vaša kuća je „skenirana“ i sutra ćete možda biti tema za razgovor na nekom drugom kafenisanju.
A nakon razgledanja, kreću pitanja…
Za to vreme, vi jedva stižete da isečete tortu, poslužite kafu, vaša tek došla snaja ne zna šta ju je snašlo jer gošće samo dolaze i tako od jutra, pa sve do kraja dana. Niti ona koga poznaje i vi tek neke znate samo iz viđenja, a pitanja samo kreću: ,,Kada je snaja prešla u vaš dom? ,,A odakle si ti dete? ”, ,,Gde radiš, kako ćeš sad za posao?”, ,,Je l’ si jedinica ili imaš brata ili sestru? Aha, sestru. Pa ona će supruga na miraz onda? ”, ,,A kako su se mladenci upoznali?” I onda za kraj: ,,Planirate li prinovu uskoro?”.
Ako ste pak majka koja je ćerku ispratila u drugi kuću, tog dana vam i neće biti lako jer pitanja poput onih: ,,A kako se privikla u tuđini?”, ,,A da li ti je teško sad kad je otišla u drugi dom?”, samo su neka od nagađanja koja vam mogu malo teže pasti ponajpre kad ih uputi neko ko vama nije blizak i kog usitinu i ne zanima vaš odgovor. Uz sve to, torte su degustirane, pohvale ćete dobiti sad, a komentare čuti sutra u prodavnici.
Kad zaokružimo celu ovu priču jer uz sve ove njene čari, možda ćete posle svega reći: ,,Dobro je što nisam iz takvih krajeva.” ili ,,Kuku meni ako mi se dete uda nedge tamo.”, možda ćete pomisliti i da se povod ovog praznika izgubio te mesto povoda za darivanje imamo povod za priču, ogovaranje i prepričavanje.
Sve u svemu, bez brige, nećete biti tema ogovaranja, bar ne nakon sledećeg februara dok ne stignu negde neke nove mlade i mladoženje, ali nek vas to ne dotiče jer možda u vaš dom zaista uđu ozbiljne i prijatne gošće čiji će vam razgovor prijati. Uostalom, vaše je da budete dobra domaćica i zbog povoda i porodice ovaj običaj koliko toliko ispoštujete jer gošće će otići, abrovi će „ispariti“, a vama ostaje nešto lepo, neki novi članovi porodice, neke lepe vesti i radosti.
P.S. Nek dame iz trsteničokog kraje ne zamere jer i kroz prepričanu priču čuvamo običaje.
Foto: OdVažni – obrada Canva
