Mnoge „sluge vinograda“ kao i mehandžije, esnafi, ali i mnogi drugi pravoslavni vernici, sutra će proslaviti praznik posvećen Svetom Trifunu. Pre svega, kao zaštitnika vinove loze, ali i useva, pa i braka, Sveti Trufun se obeležava kao i Praznik/dan vinara i vinogradara, ali i kao krsna slava. Od ranog jutra kreću obredi povodom ovog praznika, a ovu su neki od istih. Vodimo vas među čokote, pa onda na proslave i zdravice.
Većina domaćina koji poseduju vinograde ili se bave proizvodnjom vina, Svetog Trifuna proslavljaju kao veliki praznik. Ova vinogradarska slava slavi se širom naše države, a ponajviše tamo gde ima i najviše vinograda. U najpoznatijim vinskim rejonima, gde se mnoga domaćinstva bave vinogradarstvom, što bi se reklo, svaka druga kuća proslavlja taj 14. februar. Ipak, i oni koji više ne poseduju vinograde, a iz čuvenih su vinski mesta, Svetog Trifuna obeležavaju kao krsnu slavu. Otuda, dobar deo Župe aleksandrovačke praznuje ovog dana.
A kako u jednoj vinogradarskoj porodici ili domaćinstvu započinje 14. februar?
Domaćin ili ti vinogradar, vinar, vlasnik vinograda, sa svojom porodicom simbolično orezuje par čokoti, te i simbolično poliva čokote crvenim/crnim vinom uz verovanje da će vinograda tako ojačati. Na istom mestu u prisustvu sveštenika i uz kandilo i molitvu koja je prepisana ovom prazniku, a kojom se vinograd štiti do raznih štetočina i zveri, seče se slavski kolač. Kad prođu praznični dani, vinogradari će se vratiti u svoje vinograde i započeti/nastaviti orezivanje celog vinograda kao posao koji sledi na samom početku nove vinogradarske sezone.
Proslava praznika i krsne slave
Oni koji Svetog Trifuna proslavljaju kao krsnu slavu, istu će uz goste i slavsku trpezu obeležiti. Slavski klač, sveća, kandilo, vino i mrsna trpeza. S druge strane, tu je i veliki broj vinarija i domaćinstava koji se bave vinogradarstvom koji će ovaj dan provesti uz večeru, brojne zvanice među kojima su prijatelji, rodbina, kolege i saradnici, u nešto svečanijoj atmosferi i često uz pesmu i igru.
Od rejona do rejona, od mesta do mesta i od vinarije do vinarija, shodno mogućnostima i prilikama, ovaj praznik će se obeležiti na različite načina, ali više manje uz slične običaje.
Svakako, najbitniji i glavni deo dana je onaj prvi navedeni koji se odvija u vinogradu i kojim negujemo tradiciju, običaje, uz molitvu da nam godina bude rodna i uz zahvalnost na svakom zrncu grožđa i svakoj kapi vina koji nam kroz svoje darove neguju domaćinstvo, prehranjuje našu porodicu i istu drži na okupu jer na kraju svega, a za početak, zajedno sa tim vinogradima rastemo, širimo se, zajedno sa njima delimo svaki uspeh i muku. Uz lastare i redove učimo, sa njima i u njima delimo užinu, svaku čašu vode, svaki zrak suca i svaku kap vina.
Dragi vinari i vinogradari, mehanidžije i kalemari i dragi domaćini, redakcija „OdVažni” vam čestita praznik uz rečenicu: Nek vam ova godina bude zdrava, plodna i rodna.
Foto: OdVažni
Vinske rute/Priče među čokotima
Ko je bio Sveti Trifun:
https://odvazni.com/vikend-vinoromantike-ruze-ili-vino-cokolada-ili-grozdje/
