Goran Milićević: SKRIVENO VINO U BELOJ VODI

Na nekih petnaestak kilometara od grada Kruševca, smestilo se selo Bela Voda. Premda poznato po kamenu i ime dobilo po vodi koja je stvarala belu penu, ovo mesto nam je otkrilo i jednu vinsku priču. Domaćin Goran Milićević u ovom svom selu između ostalog gaji vinograde i pravi ono pravo, domaće vino. Mi smo ga posetili u vreme berbe i evo šta smo novo naučili.

Dok se rađa vino

Baš u onom najvećem jeku vinogradarske sezone, kad je berba u toku, miris prokupca, župljanke, hamburga i još štošta čega nas je odvukao do domaćinstva Gorana Milićevića. Stižemo tamo, a domaćinu pune ruke posla, toliko da nam beše krivo što ne ponesmo radničku odeću i čizme da priteknemo u pomoć. Gajbice se istovaraju, prenose, grožđe se mulja, a pre domaćina, na ulazu nas dočekuju Luna i Dona, Goranovi nemački ovčari.

Iako u velikoj gužvi, a mobi se ne vidi završetak, Goran nas pozdravlja negde duboko iz garaže, dočekuje nas uz smeh i prima uz osmeh, a onda nas vodi u jedan od vinograda koji se nalazi odmah nadomak kuće i započinjemo razgovor. Naravno, društvo nam prave i stara Luna, a tu, među čokotima, vrti se i njuška mlada Dona.

Vinorodni mozaik i župljanka

Goran svoje malo i šarenoliko vinogorje od 60 ari održava na više parcela, a od sorti ima: smederevku koja je pravi biser među čokotima, župljanku koja nije karakteristična za ovaj kraj i ne sreće se tako često. Tu je još jedna bela vinska sorta, a to je italijanski rizling. Zatim Goranov omiljeni prokupac, onda drenak, ima i kardinala, i svega je tu… prave i uzbudljive kupaže. Sve to ručno obrađuje jer su mu zasadi stari, a red od reda tek metar i po.

,,Prve sorte koje sam zasadio su upravo smederevka, župljanka i italijanski rizling i to je bilo davno, tada za potrebe kupca. ”, priča Goran.

I jeste smederevka, što bi on rekao pravi biser, vinska sorta sa velikom potražnjom. Pored nje italijanski rizling, možda još više popularniji u boci, a nas je zanimalo zašto baš župljanka i šta nju karakteriše budući da nije toliko rasprostranjena sorta, možda je malo ostavljena po strani poslednjih godina, te je teško doći do one zdrave i prave.

,,Župljanka je lepa, slatka, pegava. Ovi moji čokoti su stari trideset i više godina. Ona jeste zahtevna, zahtevnija je od smederevke, ali rizling je još zahtevniji. U suštini, to su neke zahtevnije sorte za rad. Smederevka dosta rađa i dobrog je kvaliteta, ova župljanka je puna šećera, a i italijanski rizling ima neku svoju aromu i to kad se sve pomeša, ima neku svoju priču. ”, objašnjava Milićević, a onda priču polako usmeravamo na drugi, finalni proizvod – vino i prve litre koje je istočio.

Pored vina, rakija

,,Ranije, moja porodica nije pravila vino, već naberu grožđe, umeljaju, vade iz te komine i piju dok ne dođe vreme da se peče rakija. Kad dođe vreme da se rakija peče, oni izvade nekih 50-60 litara vina, a onaj veći ostatak ostave za rakiju. Međutim, posle smo sve to unapredili i to onda kada su mi prijatelji, koji imaju ozbiljnu proizvodnju grožđa, rekli da sve to moram lepo da umeljam, pa ako hoću belo vino onda istačem prvi dan, ako želim roze vino onda istačem posle tri dana, a ako hoću crno vino onda istačem šestog ili osmog dana i tako dalje. Onda malo po malo, pa se malo čitala literatura, malo sam od starijih ljudi slušao priče na temu kako se pravi vino i eto, tako sam počeo da proizvodim vino.”, priseća se naš sagovornik, i dodaje onako skromno, da nije to sada neka velika proizvodnja, nek tona i po vina, a ovog puta meljaju oko četiri tone grožđa.

Od navedenih sorti Goran pravi vino i rakiju, mahom za potrebe svoje porodice, ali dobrim delom i za prodaju.

,,Od ovih sorti pravim vino i to mi se nekako svidelo. Isto tako, sviđa se i mojim kupcima koji dođu kod mene i traže isključivo to vino, ali ja imam ograničene količine i ne mogu da prodam više nego što imam. Ne dodajem nikakve arome, niti to želim da radim. ”

I to je to Goranovo domaće vino, istina, probali smo ga i to jednu zanimljivu kupažu, pa kad smo uvideli koliko je vino lepo i pitko, morali smo da sebe opomenemo i sačuvamo ga za još neku priliku. I Goran ne bi bio pravi proizvođač da ne voli i ne uživa u svojim vinima, pa kad smo ga upitali koja mu je sorta omiljena, bez razmišljanja je rekao da je to prokupac, a za vino kaže sledeće:

,,Pa to je kupaža prokupca i drenka. Meni kada se pomene vino, ja pomislim na crveno vino. Jesmo mi počeli od skoro da pravimo i belo, ali crveno je crveno. Uklapam se ja, ponekad popijem i belo vino, ali ajd da kažemo, crveno pijem 70% više nego belo vino.

I kao što smo na početku spomenuli: Goran Milićević u ovom svom selu između ostalog gaji vinograde, Goran pored toga što je vinogradar i pravi vino, isto tako se bavi i stočarstvom, ima i kukuruz, ječam, pšenicu, detelinu, dobar je i moler, ali i dugogodišnji sezonski kalemar… Sve u svemu vredan radnik i pravi domaćin. Što bi on rekao: ,,Od rada vajda, od Boga zdravlje.” A na sve njegove obaveze i hobije, kad smo ga pitali kako stiže sve u 24h, on šaljivo odgovara: ,,Ne znam šta da kažem, izgiboh načisto.” (ogroman smeh).